Slučaj bliskog susreta

Izložba crteža rađenih neobičnom tehnikom, letrasetom (slova, brojevi, znakovi, raster, simboli) na paus papiru (s minimalnim intervencijama), "Slučaj bliskog susreta" ili, kako je glasio radni naslov "Moji prijatelji i ja", otvorena je i stavljena pod lupu i na uvid znatiželjnoj i maštovitoj publici u galeriji "Singidunum" u utorak, 26. februara.

I zaista neobična ideja, realizovana znalački, ali ipak s neopterećujućom lakoćom. Tehnika recikliranja "crtačkog" materijala, sa svojim prednostima, dražima i gotovo dušom, pretočena- pretvorena u crtež koji ne opterećuje crtačkom veštinom već vodi posmatrača u smeru karaktera, emocija, skoro životnih priča i psiholoških portreta dragih i najdražih ljudi iz najintimnijeg okruženja. Možeš pogledati portret sa distance, gledati ga i videti sve o portretisanoj osobi, i taman kad pomisliš da si shvatio suštinu, postaješ svestan da možeš i ući u njega, još bliže, najbliže, do najsitnijih detalja i, u stvari, tek tu otkriti (pročitati i "pročitati") još štošta - ali šta? E, to već ostavljam vama, da se igrate i uživate, a možda i vi u slučaju bliskog susreta budete portretisani...

Uvodnu reč dala je Zorica Đermanov, kustos galerije: 

- Evo nas u bliskom susretu s Ivanom Jovanović, a upoznali smo se i s njenim prijateljima putem crteža, ali crteža putem slova, brojeva, znakova, simbola... a sve to nas je nekako zaintrigiralo i mi moramo s lupom da gledamo šta je ona to htela da kaže...

Izložbu je zvanično otvorila mr Stojanka Đorđić-Nikolić, akademski slikar, mentor Ivane Jovanović: 

- Pratim njen rad i mogu da kažem da je Ivana Jovanović relativno skoro završila akademiju, a do sada već ima dosta samostalnih i kolektivnih izložbi, dosta nagrada, dosta učešća u simpozijumima. Ovom izložbom sam prijatno iznenađena, što sam ove portrete videla ovde, a nagovešteno je da treba da ih vidimo tek na magistarskoj izložbi, verovatno u većem formatu. Zato ovu izložbu na neki način smatram intermecom i u njenom likovnom sažimanju i u druženju s ljudima. Znači, malo odvajanja od ateljea i susreti s različitim ljudima i situacijama, raznim pričama, a možete ih čitati i pročitati ako priđete bliže, i tako možete shvatiti i njene emocije i videti malo njenog karaktera, ili njenih emocija prema vama. Tako da portret nije samo portret, prepoznali smo se, liči. Težište nije u onome što se vidi, već u onome što se oseća i misli. Ja joj želim puno uspeha i s ovom izložbom i uživajte.

Sama umetnica obećala je da će onaj ko se prepozna dobiti crtež, ali tek kad se izložba završi, znači, u petak, 7. marta 2008.

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić