Bojana Nikolić: Pevanje je moja neminovnost

0

Mlada Bojana Nikolić završila je etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Možda vam je njeno lice poznato, jer često održava koncerte i promoviše tradicionalno pevanje. Ona karijeru gradi korak po korak; sposobna je, uporna i pozitivna, i ima mnogo toga zanimljivog da ispriča…

U jednom intervjuu rekla si da se za etnomuzikologiju interesuješ još od Osnovne škole. Ali i da Srbiji nedostaje Akademija za etnomuzikologiju… Šta je bilo presudno da se opredeliš za pevačku karijeru, i na koje si prepreke nailazila?

Vokalne tehnike su me zainteresovale još u osnovnoj školi. U tradicionalnom pevanju one su najraznovrsnije, što je za mene uvek predstavljalo izazov. Tada sam i upisala Odsek za tradicionalno pevanje u M.Š. “Mokranjac” i nakon toga etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Dakle, Katedra za etnomuzikologiju postoji u našoj zemlji, to je naučni odsek gde pišemo stručne radove; ali u smislu izvođaštva, na nivou fakultetskog obrazovanja, ne postoji odsek za tradicionalno pevanje i sviranje, poput odseka za solo pevanje, klavir i dr.

Pevanje je moja neminovnost, za mene nije postojala alternativa. Prepreke su bile razne, kao i u svakoj profesiji, ali ja se borim da istrajem u onome što volim i za šta sam se školovala.

Da li bi se prijavila za neki reality show radi promovisanja muzike kojom se baviš i sebe (Npr „Ja imam talenat“, „Operacija trijumf“, i sl.). Kakav je tvoj stav prema tome?

Ja ne verujem u slavu preko noći, većina na taj način “proslavljenih” bude zaboravljena brže nego što bilo šta ostvare. Broj reality programa u našoj zemlji je toliki da dok se upamte jedni, već su stigli drugi i tako u krug.

Samo je svetska karijera za mene prava karijera, ona se stiče temeljnim radom godinama, istrajno, korak po korak. Novak Đoković je oličenje takvog rada, to je prava karijera i način kako se postaje vodeći u određenoj oblasti u Svetu.

Da li misliš da u etno muzici ima šunda i kiča?

U svim muzičkim žanrovima ima šunda i kiča, tako je i sa etno muzikom, ali isto tako ima jako kvalitetnih muzičara i autora koji stvaraju sopstvene kompozicije inspirisane tradicionalnom muzikom ili koriste samo njene fragmente.

Šta slušaš privatno?

U mom slučaju privatno i profesionalno se prepliću, te najčešće slušam tradicionalnu muziku i njene obrade iz različitih krajeva sveta – Marizu, Poja Beu (Palia Bea), Vulkanu Stojanovu, grupu Chambao, Ojos de brujo, potom razne fado, flamenko i druge pevače, bugarske horove, bossa novu, a od umetničke muzike najviše volim impresionizam – Debisija i Ravela.

Reci nam nešto više o projektima „Balkan Culture Heritage“ i o tvojoj školi pevanja

– “Balkan Culture Heritage” je Agencija za muzičku delatnost, edukaciju i izdavaštvo, koju sam pokrenula prošle godine i sada sam mlada direktorka.

Ja sam rešila da ne plačem kako je u našoj zemlji nemoguće naći posao, pogotovo za moju struku – etnomuzikologiju (šta je to i kome je to potrebno?!), već da budem hrabra, sama sebe zaposlim i pokušam da radim ono za šta sam se školovala i što najviše volim.

U okviru “Balkan Culture Heritage” organizujem svoje koncerte, pokrenula sam školu tradicionalnog pevanja, u saradnji sa Zoranom Jerkovicem radim digitalizaciju fonoarhiva etnomuzikologa dr Miodraga Vasiljevica i Dragoslava Devica. U planu imam organizaciju naučnih skupova, izdavanje svojih i drugih CD-ova tradicionalne, world, duhovne i umetničke muzike, izdavanje stručnih knjiga i brojne druge aktivnosti na polju očuvanje, negovanje i pomocija kulturnog nasleđa naše zemlje i drugih naroda na Balkanu.

Škola srpskog i balkanskog tradicionalnog pevanja Bojane Nikolić” je trenutno moja najvažnija aktivnost. To je prva škola tog tipa u našoj zemlji i čitavom regionu. Polaznici na jednom mestu izučavaju vokalne stilove i tehnike pevanja sa čitavog Balkana. Važno je naglasiti da ko savlada te tehnike može bez problema da peva pop, rok, džez, narodnu muziku, fado,… tehnike tradicionalne pevanja su najteže i kroz njih se sve drugo savladava. U junu se završava prvi kurs, biće organizovan završni koncert, a od septembra počinje novi. Pozivam i ovom prilikom zainteresovane da se od septembra upišu u jedinstvenu školu na Balkanu!

Sarađivala si i sa poznatim world music i džez muzičarima… Da li bi izdvojila nekog muzičara posebno i saradnju…

Sada sam deo grupe “Taram”, koju pored mene čine: Tur Florizon /Tuur Florizoone/ (Belgija), Muhamed Antar /Mohammed Antar/ (Egipat), Mihali Giorgi /Mihally Gyorgy/ (Mađarska), Boguš Veka /Bogusz Wekka/ (Poljska) i Oriol Gonzales /Oriol Gonzales/ (Španija). U junu ove godine u Mađarskoj biće izdat naš CD “Salad” (Salata). Veoma je interesantan način na koji smo odabrali pesme i osmislili aranžmane, za mene veoma inspirativan.

Takođe jedna meni jako draga saradnja je sa Poja Beom /Palia Bea/, koja je trenutno najpopularnija world music pevačica u Mađarskoj. Na njen poziv imale smo zajednički koncert u Budimpešti prošle godine.

Šta misliš o spajanju (uklapanju) etno muzike sa drugim muzičkim pravcima?

Prožimanje žanrova je najfrekventniji način aranžiranja ili stvaranja nove muzike danas. Sa svojom grupom ja izvodim tradicionalne pesme u novim aranžmanima sa klasičnaom gitarom, duvačkim instrumentima, udaraljkama i gudačima. U nekim pesmama je harmonija vrlo slobodna pa možemo da nastupamo i na džez festivalima.

Tradicionalnu muziku je nemoguće očuvati hermetički. Ona je svačija i svako ima podjednako pravo da je koristi. U tome i jeste njena lepota. Da li je ona korišćena na pravi način ili ne sudiće stručnjaci, publika, a najbolje vreme; ali dok se god koristi ona je živa.

Posebno zanimljiv deo tvog rada jesu terenska istraživanja… Da li nam možeš ukratko preneti ta iskustva, izdvojiti nešto neobično i zanimljivo, nešto što je ostavilo utisak na tebe…

Terensko istraživanje je osnova mog rada. Ja sam najsrećnija kad zabeležim neku nepoznatu pesmu, jer ću je sačuvati. Najdivniji su ljudi, oni vam daju srce na dlanu! U svakom kraju su me udavali i nalazili mi potencijalnog đuvegiju. U početku svi budu stidljivi, a kasnije kad popiju po guc rakije pesma teče, priča teče, a na kraju obavezno otpevaju neku šaljivu pesmu i naglase da nikako ne otkrijem ko je pevao, da se ne obrukaju pred učenim svetom. Ja bih išla od sela do sela da beležim pesme, igre, svirku, priče, celu Srbiju bih prošla, i Bosnu, Crnu Goru, Hrvatsku, toliko to volim. Za takav rad je potrebno puno sredstava i vremena, nadam da će se svest ljudi koji rade u institucijama promeniti i da će pomoći meni i drugima, koji sakupljamo kulturno blago, da očuvamo tradiciju i kulturni identitet ovog naroda. Jer, kao što volim da naglasim, SRPSKO TRADICIONALNO PEVANJE JE NAJVEĆI SRPSKI BREND!

Šta je sledeće što spremaš…

Završni koncert polaznika Škole tradicionalnog pevanja u junu. Potom, u julu i avgustu imam koncertne turneje u Španiji, Mađarskoj i Belgiji, promociju CD-a “Salad”, kao i koncerte u Srbiji. Od septembra ću pokrenuti novi kurs pevanja, a krajem godine bih volela da organizujem svoj solistički koncert u Beogradu.

Foto i više informacija: www.bojananikolic.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.