NOSI NESLUĆENE PREDNOSTI ZA ZDRAVLJE: Anksioznost ne mora biti uvek loša

Nikada neće biti zabavna, ali anksioznost može biti zdrava – a suočiti se s njom je uvek bolje nego skrivati se.

Doktorka Trejsi Deniz-Tivari je bila profesor psihologije, uronjena u istraživanje - procenjivanje koji tretmani mentalnog zdravlja su funkcionisali i zašto, kada je prvi put postala svesna porasta broja ljudi koji pate od anksioznosti.

Pre oko 15 godina, doktorka Deniz-Tivari radila je u Njujorku i verovala da će tretmani napraviti razliku u brojnosti ljudi koji imaju problem s ovim poremećajem.

Danas su anksiozni poremećaji najčešći problemi mentalnog zdravlja u SAD, gde pogađaju 30 odsto odraslih. U Velikoj Britaniji, recepti za lekove protiv anksioznosti su se skoro udvostručili u poslednjih 15 godina, sa naglim porastom detektovanja ansioznosti u populaciji mlađih od 25 godina.

Dr Deniz-Tivari, navodi da su se u SAD broj takvih recepata je učetvorostručen. Godine 2021, istraživanje na 8.000 dece navelo je Oksford University Press da objavi da je anksioznost "reč godine".

- To je reč na svačijim usnama. Imamo milion sjajnih knjiga za samopomoć, naučno potvrđenih tretmana, imamo 30 različitih lekova protiv anksioznosti, ali ova oblast nije išla u korak sa lečenjem i prevencijom fizičkih bolesti. Pre otprilike deset godina počela sam da razmišljam o tome da je ideja o tome da je anksioznost nešto čime se treba upravljati ili iskoreniti, navika koju treba prekinuti - pogrešna i da nam možda zapravo nanosi štetu. To je bukvalno recept za više anksioznosti - priča dr Deniz-Tivari.

Ona zaključuje da problem nije sama anksioznost, već naša uverenja o njoj i naši pokušaji da je izbegnemo, i "začarani krug" u koji upadamo.

- Anksioznost je veoma različita od straha - kaže Denis-Tivari.

- Strah je kada ste sigurni da vam se nešto loše dešava. Anksioznost se odnosi na neizvesnost; to je osećaj da bi se nešto loše moglo dogoditi. To je razlika. Dakle, anksioznost je dizajnirana da se osećate loše - vaše srce kuca, krvni sudovi se skupljaju... Ali za razliku od straha, anksioznost sadrži nadu. Naši nivoi dopamina se povećavaju - to je hormon dobrog raspoloženja koji se dešava kada smo nagrađeni. Anksioznost može da usredsredi um, da vas natera da se jače revidirate, da posetite doktora, da tražite nove puteve ka karijeri koju ste izabrali. To je užasan osećaj, ali sledi ga lepa emocija - kaže Denis-Tivari.

Ključna razlika između anksioznosti i anksioznog poremećaja je funkcionalno oštećenje - kada naši načini suočavanja ometaju normalan život. Nekada možda prestanemo da izlazimo iz kuće. U slučajevima opsesivno-kompulzivnog poremećaja, možemo kreirati rituale da prigušimo osećanja. Deniz-Tivari zagovara tretmane kao što su izlaganje i prevencija odgovora, kognitivna bihejvioralna terapija, koja pomaže pacijentima da se suoče sa svime oko čega su zabrinuti.

Ali njena najveća želja je da promeni naš pristup u mnogo ranijoj fazi kako anksioznost ne bi prešla u poremećaj.

- Prvo, to je razumevanje da anksioznost nije štetna, već je korisna - kaže Deniz-Tivari.

Anksioznost nam pomaže da napredujemo u traženju kreativnih rešenja, ali postoje trenuci kada malo možemo da uradimo da bismo rešili buduću neizvesnost.

Deniz-Tivari predlaže nekoliko načina da se izborite. Povezivanje sa prijateljima i porodicom je umirujući prvi korak.

- Pažnja je jedna tehnika, ali i sve što radi za vas i ide vam u prilog. Vežbanje je neverovatan način da se fokusirate na sadašnji trenutak, kao i muzika, nema veze da li je samo slušate ili svirate. Sledeća je šetnja u prirodi. Tu je i pisanje poezije, moće biti i loša, ali pomaže, isto kao i na primer pisanje dnevnog plana aktivnosti i postignuća - objasnila je.

Najgori mogući odgovor je da se sklanjamo, tada postajemo krhki a jačamo kada smo izazvani.

- Naši emocionalni sistemi su poput našeg imunološkog sistema - kaže ona i dodaje:

- Ako naš imuni sistem nije izložen klicama, on ostaje slab. Ako naši mišići nisu iskorišćeni, dolazi do atrofije. Sledeći put ćemo se bolje nositi samo ako osećamo svoju anksioznost, slušamo i delujemo u skladu sa tim.

Iz tog razloga, Deniz-Tivari izražava ozbiljnu zabrinutost zbog sporih tehnika kolektivnog izbegavanja anksioznosti kao što su "sigurni prostori" i oprezno kretanje i život uz izbegavanje neprijatnih prepreka, za koje smatra da su kontraproduktivni.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.