ABORTUS U SRBIJI: Koje žene se najčešće odlučuju na prekid trudnoće?

Gotovo pola veka od kada je američki Vrhovni sud dao ženama za pravo da odlučuju o sopstvenoj trudnoći, sve je verovatnije da će sada to pravo da im ukine. Tamošnja javnost strahuje da će, odmah posle presude Vrhovnog suda, oko 20 konzervativnih država zabraniti abortus. Dok većina Amerikanaca podržava pravo na medicinski prekid trudnoće, političari se nadaju da će i ovu temu okrenuti u svoju korist – za konzervativce to je prilika da stignu do srca najtvrđih birača, a za demokrate manje neprijatna tema od ekonomskih problema. I u Evropi je ovo pitanje aktuelno – iako je u većini zemalja abortus legalan medicinski zahvat, žene u Poljskoj i Mađarskoj se suočavaju sa sve restriktivnijim zakonima, dok je na Malti prekid trudnoće zabranjen.

A na Balkanu, rasprave o abortusu nedavno je probudio slučaj Mirele Čavajde, Zagrepčanke kojoj su lekari u 27. nedelji trudnoće odbili da izvedu pobačaj iako je tada ustanovljeno da plod nema šansi da pobedi tumor na mozgu. Mada hrvatski zakon u ovakvim situacijama nedvosmisleno omogućava prekid trudnoće i nakon desete nedelje, tamošnji lekari pozvali su se na prigovor savesti. Ovo pravo u Hrvatskoj se obilato koristi, pa podaci pravobraniteljke za ravnopravnost polova pokazuju da se 2018. godine 59 odsto lekara pozivalo na savest.

A kakav je situacija u Srbiji? Kao i u komšiluku, prekid trudnoće na zahtev pacijenata legalan je do desete nedelje trudnoće i svaka žena samostalno može da odluči da li će da rodi ili ne. Prema poslednjim dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", pre dve godine obavljeno je ukupno 11.584 prekida trudnoće. Ginekolozi svedoče da se na ovaj korak najčešće odlučuju udate žene, koje su uz to i majke dvoje dece. Statistika pokazuje i da su čak 70 odsto žena koje su se obratile lekaru imale između 25 i 34 godine, dok je mlađih od 20 godina bilo 3,2 odsto.

Ove brojke deluju posebno zabrinjavajuće u sudaru sa statistikom koja pokazuje da se stanovništvo Srbije godišnje smanjuje za po jedan grad. S druge strane, zdravstvene vlasti, boreći se sa belom kugom, izdvajaju sve veća sredstva za finansiranje vantelesne oplodnje, podižu starosnu granicu za žene kojima je ovo možda jedina šansa da dobiju dete, a iz budžeta se izdvajaju sve veća sredstva za podsticaj rađanja.

Kakva god da su zakonska rešenja i statistike, u društvu je aktuelna rasprava ko je u pravu – oni koji se zalažu za život ili oni koji se zalažu za izbor? I uvek je otvoreno pitanje gde povući granicu između dozvole i zabrane?

Važno je da žene imaju izbor, ali i da razumeju da abortus nije isto što i stomatološka intervencija i da ga ne shvataju kao kontraceptivno sredstvo. Stav "uvek možeš da abortiraš" je opasan i govori nam da je neophodna edukacija. Nažalost, mnoge žene odlaze kod doktora tim povodom a da i nisu svesne kako će nakon toga da osećaju. Za veliki broj njih abortus je traumatično iskustvo i najčešće se suočavaju sa osećajem tuge, krivice, žaljenjem... Zato je važna podrška i porodice i psihologa i društva – objašnjava psiholog i psihoterapeut Aleksandra Janković.

Razloge za prekid trudnoće kod žena koje već imaju decu, Jankovićeva vidi pre svega u racionalizaciji, ali neretko i u stilu života.

Nedostatak finansijskih sredstava, postpandemijska kriza i osećaj da je svet postao opasno mesto za život, neki su od razloga. Takođe, živimo u doba hedonizma u kojem ljudi ne žele da podnesu žrtvu i gde je sve svedeno na materijalno, pa se kroz tu prizmu gleda i na nov život. S druge strane, kod žena koje nisu rađale - postoji strah od abortusa u smislu da li će ova intervencija ostaviti trajne posledice na reproduktivni sistem i zato je njih manje u ovoj statistici – ističe Aleksandra Janković.

U društvu, često žene koje abortiraju bivaju etiketirane kao razmažene, a psihološkinja naglašava da se sa stigmatizacijom suočavaju i majke koje su više puta rađale, kao i žene koje nemaju decu.

O njima se priča kao o nepotpuno ostvarenim osobama, dok one koje su se porađale tri ili četiri puta bivaju okarakterisane kao primitivne, kao osobe koje ništa drugo u životu ne rade osim što rađaju. A žigosane su i one žene koje se odluče da prekinu trudnoću, od lekara koji ih osuđuju što su došle na tu intervenciju, do sredine u kojoj žive. U svim ovim slučajevima sve se lomi na leđima žena – naglašava Jankovićeva.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.