Kosovu dnevno 120.000 dolara
Prema ocenama MMF, Kosovo u ovom trenutku nije u stanju da samo sebe izdržava.
Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan spoljni dug Kosova i Metohije, tzv. kosovski dug, iznosi 1.242.420.000 dolara. Gotovo polovina (48 odsto) su obaveze Svetskoj banci, odnosno obaveze prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, koje iznose 596.160.000 dolara. Na Pariski klub poverilaca otpada 34 odsto duga ili 422.280.000 dolara, a na Londonski klub 16 odsto ili 198.720.000 dolara. Preostala dva odsto ili 24.840.000 dolara su potraživanja Banke za razvoj Saveta Evrope.
Spoljni dug Kosova i Metohije odnosi se i na obaveze prema vladama Libije i Kuvajta, ostalim kreditorima (strani dobavljači), kao i na obaveze po osnovu klirinškog duga. Mada nema tačne evidencije, sasvim je izvesno da je najveći dužnik Energetska korporacija Kosova, odnosno termocentrala Kosovo B i površinski kopovi uglja u Belaćevcu i Dobrom Selu, koji treba da vrate oko 321 milion dolara, ne računajući kamatu, zatim "Trepča" (Elektroliza cinka, Fabrika akumulatora, Fabrika baterija u Gnjilanu i "Metalac" u Đakovici) - 81,3 miliona dolara, "Feronikal" - 96,3 miliona. Nekadašnji Građevinski kombinat "Ramiz Sadiku" za nabavku mehanizacije početkom osamdesetih godina prošlog veka duguje 30 miliona dolara, "Ballkan" iz Suve Reke 21,3, Industrija sintetičkih vlakana u Prizrenu 20,7, "Printeks" u Prizrenu 7,8, Fabrika šavnih cevi u Uroševcu 8,2, Fabrika radijatora u Gnjilanu i Železničko-transportno preduzeće - 2,2 miliona dolara.
Ukupni dug koji dospeva za plaćanje u naredne dve godine je 186,3 miliona dolara. U ovoj godini je 91,1 milion dolara – u martu bi trebalo otplatiti 40 miliona dolara, a od aprila još u nekoliko rata 51,1 milion dolara. Praktično, Srbija dnevno za vraćanje kosmetskih dugova treba da izdvoji 120.000 dolara. U skladu s odredbama zaključenih sporazuma s inostranim poveriocima, 2009. godine za plaćanje dospeva 95,2 miliona dolara.
Srbija je preuzela otplaćivanje kosovskog duga u dogovoru sa Svetskom bankom, jer je to bio jedan od uslova da dobije kredite bez kamata na 20 godina, sa 10 godina počeka. Od 2002. godine do danas ukupan iznos plaćenih obaveza po javnom spoljnom dugu korisnika s teritorije Kosova i Metohije po osnovu refinansiranih kredita iznosi oko 325 miliona dolara (49,4 miliona − glavnica i 275,6 miliona dolara − kamata). Prema ocenama MMF, Kosovo u ovom trenutku − zbog niskog obima industrijske proizvodnje i izvoza i nedostatka direktnih stranih investicija − nije u stanju da izdržava samo sebe: osnovni elementi ekonomije su nejasna struktura prihoda, ogroman deficit spoljne trgovine, proizvodnja gotovo da ne postoji, više od 80 odsto robe se uvozi, a osnovni poreski prihodi su naplata carina i akciza na administrativnim punktovima.
("Pregled")