ISTRAŽIVANJE POKAZALO TUŽNU ISTINU: Srbi štede na hrani da bi kupili cigarete

Srbi su spremni da sebi zakinu na hrani, samo da bi mogli da kupe cigarete i zadovolje pušački porok, pokazalo je istraživanje Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.

Pušačka domaćinstva u Srbiji, u poređenju sa nepušačkim, "štede" na hrani, odeći i stanovanju. Istovremeno, pušači za razliku od nepušača, više troše na alkohol, kafiće i transport, pokazuju rezultati istraživanja.

Početak jula doneo je novo poskupljenje cigareta zbog usklađivanja akcize sa akciznim kalendarom koji se koriguje na svakih šest meseci.

Paklice brojnih proizvođača cigareta od danas će biti skuplje za deset dinara nakon što je Vlada Srbije početkom meseca uvećala akcizu, a u ponedeljak će za isti iznos poskupeti i drugi brendovi ovog proizvoda.

Institut ekonomskih nauka je u okviru projekta uradio ekonomska istraživanja o oporezivanju duvana u Srbiji.

Prosečan udeo budžeta koji se trošio na pušenje 2017. godine iznosio je oko 9 posto, pri čemu su domaćinstva sa niskim prihodima trošila veći deo svojih budžeta na duvanske proizvode od ostalih (domaćinstva sa srednjim i visokim prihodima). U svim prihodovnim grupama, deo budžeta koji se troši na pušenje veći je 2017. nego što je bio 2006 godine.

- S obzirom na to da domaćinstva imaju ograničeni prihod na raspolaganju, trošenje na duvan znači da manje ostaje za hranu, odeću, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, odnosno za izdatke za osnovnu i produktivniju potrošnju. Ovo se posebno odnosi na siromašna domaćinstva, ali i ona koja nisu siromašna, a troše veliki deo budžeta na duvan. Ova domaćinstva tada upadaju u takozvano sekundarno siromaštvo - iako imaju dovoljno resursa, koriste ih neproduktivno - konstatuje se u analizi Instituta ekonomskih nauka.

U poređenju sa nepušačkim domaćinstvima, pušačka troše znatno manji deo budžeta na hranu i bezalkoholna pića. Dok nepušači troše 45,7 posto na ovu stavku, pušači troše 38,8 odsto.

Pušačka domaćinstva u poređenju sa nepušačkim isto tako troše manje i na stanovanje, zdravlje i trajna potrošna dobra.

Tako na stanovanje nepušačka domaćinstva troše 18,7 posto, a pušačka 15,7. Na zdravlje nepušačka domaćinstva troše 5,3 posto, dok pušačka izdvajaju za ovu stavku samo 3,8 odsto.

Trajna potrošna dobra u budžetima nepušačkih domaćinstava iznose 4,8 posto, dok je ova stavka u pušačkim 4,5 odsto.

U nepušačkim domaćinstvima zato više troše na alkohol 1,5 posto, za razliku od nepušača (1,1 odsto), zatim na kafiće, restorane i hotele na šta pušačka domaćinstva troše 2,1 posto budžeta, dok nepušači troše 1,4.

Pušačka domaćinstva više troše i na transport 7,8 posto, dok je kod nepušača ova stavka 6,1 odsto.

- Manji troškovi na hranu, obrazovanje, rekreaciju i kulturu utiču na buduće zdravlje, razvoj i uspešnost u životu dece koja žive u ovim domaćinstvima... Potrošnja duvana povećava udeo budžeta koji se troši u restoranima i kafićima, ali i udeo koji se troši na alkohol - ističe se u analizi.

Za domaćinstva sa visokim prihodima, rashodi za duvan istiskuju izdatke za zdravlje i trajna potrošna dobra, kao što su nameštaj i oprema za domaćinstvo.

Smanjenje zdravstvenih izdataka kod ovih domaćinstava povezano je smanjenjem potrošnje na preventivne lekove i zdravstvene usluge.

Institut ekonomskih nauka navodi i preporuke koje bi Vlada Srbije trebalo da uvede kako bi se smanjili troškovi pušenja i preusmerila potrošnja domaćinstava u produktivnije svrhe.

Vlada Srbije tako treba da uvede zabranu pušenja u kafićima i restoranima i pojača primenu postojećih zakona koji ograničavaju pušenje na poslu i javnim mestima, zatim da poveća ulaganje u druge mere kontrole duvana (podrška prilikom prestajanja pušenja i destimulacija kroz upozorenja na paklicama) i na kraju da pojača primenu postojećih zakona o reklamirnaju, promociju i sponzorstvu duvanskih proizvoda.

Realne cene najprodavanijih marki cigareta u zemljama Jugoistočne Evrope porasle su u svim posmatranim državama u periodu od 2008. do 2018. godine.

U sažetku, Institut ekonomskih nauka navodi i rezultate istraživanja o potrošnji duvana u Srbiji sprovedeno 2019. godine na uzorku od 2.000 ispitanika, a koji su pokazali da je prevelencija pušenja odraslog stanovništva u Srbiji 37,9 posto.

Prosečan iznos novca trošen na jedno pakovanje od 20 cigareta te godine bilo je 2,29 evra, a prosečan nedeljni trošak pušača iznosio je 14,03 evra za cigarete.

Podećanja radi, akcizni kalendar koriguje se svakih šest meseci, odnosno u januaru i julu, a Vlada Srbije je 1. jula povećala akcizu na cigarete sa 79,75 na 81,25 dinara.

Shodno dinamici korekcije dva puta godišnje, cene će se povećati još šest puta, a cilj ovih izmena je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi prihod Srbije na 1.000 cigareta trebalo da se, sa 70, poveća na minimum 90 evra.

Po tom istraživanju, svaka druga osoba u Srbiji starosti između 35 i 65 godina je pušač, a prosečan broj cigareta koje popuše svakodnevni pušači na dnevnom nivou je 16,6.

Izvor: Nova.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.