Lica od stakla

“Lica od stakla” nisu predstava u kojoj su likovi glavni nosioci priče. Tema je fenomen promenljivih identiteta, u centru pažnje su ne-mesta u kojima naš identitet prestaje da bude važan…

Drama se odvija u više prostornih i vremenskih nivoa, poigravajući se gledaočevom percepcijom. Ritam priče menja se iz časa u čas, kao i ugao gledanja na jednu istu situaciju. Tako vidimo da ne postoji onaj koji je apsolutno u pravu, i da ne postoji jedna istina.

Priča nije slučajno smeštena u šoping mol, koji je jedno od bazičnih ne-mesta. Ne-mesta su ambijetni današnjice na kojima se kratko zadržavamo, ali su deo naše svakodnevice. To su aerodromi, čekaonice, ogromni tržni centri, “Mekdonaldsi”…

Glumci: Jelena Ilić, Sena Đorović, Damjan Kecojević, Dušan Murić i Stefan Šteref odlično su pokazali taj osećaj konfuzije, izmešanosti i zasićenosti u tržnim centrima. Hladan i sterilan prostor, a opet zagušljivo i pretoplo. Velike kese, gužve, hladni i nesigurni odnosi, u stalnom pokretu i trci. Glumci su dosta radili i na svojim pokretima, pažljivo pratili ponašanje ljudi u šoping molovima.

Identiteti su fluidni, menjaju se. Svako može u nekom trenutku imati različite uloge. Zato se i rediteljka Anja Suša opredelila da “svi igraju sve”, i da se direktno na sceni presvlače i menjaju uloge.

Žena ne može da se suoči sa sobom i svojim životom, treba da ode. Žena koju prati osećaj krivice, čovek koji nesigurno sedi za stolom, dete koje se zabavlja u igraonici, čistačica, neljubazna kelnerica… Svi ovi likovi imaju “lica od stakla” koja u nekom trenutku razbijaju, skupljaju deliće i opet ih sastavljaju…

Autorka predstave je Marija Karaklajić, trenutno na postdiplomskim studijama dramaturgije na Univerzitetu “Johan Volfgang Gete” u Frankfurtu.

Tekst “Lica od stakla” dobio je nagradu “Borislav Mihajlović Mihiz” za 2007. godinu.

Nada Veljković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.