Zdravko Čolić vozio na Ušću 300 na sat

Kralj popa na prostoru Balkana okupio je oko 70.000 ljudi i zajedno sa, po običaju sjajnim bendom priuštio spektakl koji se završio tek oko jedan iza ponoći dugim vatrometom.

Zdravko Čolić – to je već četiri decenije emocija, nikako matematika, međutim, brojke koje je ispisao na Ušću zaslužuju isticanje i dubok naklon. Koncert je potrajao tri i po sata a u set listi su se našle čak 44 pesme što je, bar poslednjih godina, nezabeleženo kad su u pitanju pop-rok koncerti u Srbiji.

Takav događaj je, očekivano, okupio brojne „estradnjake“ (Lepa Brena, Knez, Mirka Vasiljević, Lidija Vukićević, Jovana Nikolić, Boki 13, Katarina Rebrača, Ivana Škorić, Antonija Blaće, Nikola Burovac, Branislav Tomašević…) ali i političku vrhušku (Ivica Dačić, Dragan Šutanovac, Mlađan Dinkić…) na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem koji je došao desetak minuta pošto je Čola zapevao.

Početak nije bio iznenađenje. Zdravko je i najavio da će krenuti uz šlager iz pera Kemala Montena koji ga je davne 72. lansirao među zvezde – „Sinoć nisi bila tu“.

Raspoložen, u crnom odelu, odmah je izmamio vrisak gospođ(ic)a raznih dobi a posle standardne „Produži dalje“ usledilo je i prvo iskakanje iz koloseka. Debi album, godina ’75. i tema „Vagabund“, bravo ! Nije mnogo vremena prošlo, stiglo je i drugo iznenađenje – „Zbog tebe“ a konačno je u listu uvrštena i „Ko te ljubi kad nisam tu“, pesma koja je krajem osamdesetih vladala radio talasima. Bilo je, naravno, već u prvom delu koncerta numera iz edicije „Vrapci na grani“ („Živiš u oblacima“, „Čija je ono zvezda“, „Pisaću joj pisma duga“, „Pjevam danju, pjevam noću“…).

Po novom albumu se lagano zagrebalo uz „Ljubavnike“ sa interesantnom koreografijom i naslovnu „Kad pogledaš me preko ramena“ u kojoj je Zdravko i zasvirao akustičnu gitaru a posle „Glavo luda“ došlo je vreme za predah. Odmarao je Čola glas, doduše, od početka koncerta, u svakoj pesmi pomalo, sa godinama su ti momenti sve upadljiviji a dok je iza scene skupljao snagu za nastavak u centru pažnje je prvo bio njegov stari saradnik Dragoljub Đuričić sa svojim bubnjarima kao i kan-kan plesači.

Povratak na binu je bio verna replika Marakane pre deset godina. Zdravko se i tada, posle odmora, vratio u plavom odelu i zapevao „Noć mi te duguje“. Šta nije zapevao ni tada ni na bilo kom skorašnjem koncertu a jeste ovoga puta – recimo, „Oktobar je, počinje sezona kiša“ (iliti pozdrav za grupu Toto), a nije se očekivala ni šarmantno-nostalgična „Prolaze neke slike“ sa aktuelnog albuma.

Fotogaleriju sa koncerta možete pogledati ovde.

Tempo su držale „Sto puta“, „Javi se“, „Krasiva“, „Pusti, pusti modu“ „Merak“, pa „Mađarica“ i „Ruška“ koje kao da su godinama na koncertima vezane pupčanom vrpcom a tek posle 38-e (!) „Čaje šukarije“ publika je vraćala Zdravka i muzičare na bis. „Zvao sam je Emili“, pa malo Balaševića („Svadbarskim sokakom“) pa malo Merlina („Kao moja mati“) i – ponovo se čuje čuveno „Čola, Čola“ kao poziv na bis broj dva. Finiširao je maestro lagano: prvo „Poplava“ i onda ono što su neki pogodili da bi moglo da usledi za sam kraj – nezaobilazna „Ti si mi u krvi“ i Kornelije Bata Kovač za klavijaturama.

Paralo se i šarenilo nebo kad su instrumenti utihnuli, beše to veličanstven kraj pravog spektakla. Uživale su dame, njihovi pratioci, kompletne porodice… Reprint slike koja je jako dobro poznata širom bivše Jugoslavije još od čuvenog „putujućeg zemljotresa“ sasvim očekivano je viđen na Ušću.