TATA JE SILOVAO MAMU I NAZIVAO ME KU*VOM: Potresna ispovest Aleksandre Nikolić o porodičnom nasilju koje je preživela

Aleksandra Nikolić ima samo 24 godine, a prošla je ono što drugi neće ni za tri života! Starleta je živela sa bakom na selu dok joj je majka Slovenka radila u inostranstvu, sa 11 godina je upoznala oca Acu, godinama je bila svedok porodičnog nasilja, pa je sa 18 godina pobegla od kuće i počela da radi kao animir-dama.

U Švajcarskoj je brutalno pretučena, da bi potom pobegla u Tursku, gde je završila u zatvoru.

Da će morati da se bori kroz život, bilo je jasno čim se rodila, jer je požurila da dođe na svet.

- Bila sam u inkubatoru, pošto sam prevremeno rođena. Mama je bila ubeđena da će roditi veliku bebu, jer je pred porođaj imala 130 kilograma, a imala sam samo dve kile - započinje priču Nikolićeva i nastavlja:

- Kao dete, bila sam baš bolešljiva. Imala sam astmu i probleme sa plućima. Kad god bih se zakašljala, pljuvala bih krv. Lečio me je doktor Branimir Nestorović, koji je odličan pulmolog, a, pre svega, divan čovek. Uz njegovu terapiju sam do puberteta bila kao nova.

U izlečenju joj je pomogao i život na selu. Do sedme godine je bila kod bake u mestu Drenova, kod Prijepolja, koje ima samo tri kuće.

- Mama je pevala u inostranstvu, pa me je ostavila kod babe. Bilo mi je lepo, imali smo domaće životinje, kokoške, svinje... Obožavala sam da hranim i čuvam svinje u oboru iako nisu mogle da pobegnu. Odlazila sam i kod tetke u obližnje selo, gde sam muzla krave i čuvala ovce.

Kad je trebalo da krene prvi razred, sa majkom se preselila u Beograd. Iznajmile su stan u Sremčici, gde je Aleksandra upisala Osnovnu školu "Vuk Karadžić". Kako bi preživele, Slovenka je s vremena na vreme imala tezge po lokalnim kafanama, u koje je vodila i ćerku, jer nije imao ko da je čuva.

- Sedela sam za stolom i do pet ujutru čekala mamu da završi. Muškarci koji su dolazili u kafanu su bili zaljubljeni u nju, pa su joj stalno prilazili dok je pevala. Meni bi naručivali "koka-kolu" i davali novac, a onda bi me pitali: "Je l' bi mi dala mamu?" Rano ujutru bismo odlazile kući i tako ukrug.

Aleks se u trećem razredu preselila sa majkom na Medak i prešla u školu "Milan Đ. Milićević". Kad je Aleks imala 11 godina, Slovenka je odlučila da je vreme da ćerku upozna sa ocem Acom.

- Dogovorila se sa njim da se nađemo u "Mekdonaldsu". Prišao mi je, pružio ruku i rekao: "Ja sam tvoj tata." Trebalo mi je vremena da se naviknem na činjenicu da imam oca, jer sam naučila da živim bez njega. Nije mi nedostajao, niti sam razmišljala o njemu. Samo mi je u prvom razredu bilo neprijatno kada nisam imala odgovor ni na pitanje: "Ko ti je tata?"

Pred kraj petog razreda majka joj je saopštila da se po treći put sele i da mora da menja školu. Ovog puta su otišle u očev stan u Krnjači, u kom nije živeo.

- Na Medaku su deca urbanija, pa sam u novom kraju bila prava atrakcija. Od samog početka me nisu prihvatili. Bio im je čudan moj stil oblačenja, muzika koju sam slušala... Nazivali su me pogrdnim imenima i govorili da sam ku*va. Otkako znam za sebe, ljudi me zovu ku*vom! Dečaci su me udarali po zadnjici, a to me je izluđivalo. Zato sam jurila za njima da ih bijem i terala ih da mi se izvinjavaju. Kad su videli da nisam normalna, prestali su. To je ostavilo posledice na mene, pa sam, kad bi me uhvatilo ludilo, nasred časa iskakala kroz prozor.

Po završetku osnovne upisala je srednju poljoprivrednu, smer prehrambeni tehničar, jer je želela da postane nutricionista. Ali problemi u kući su je naterali da se posle prve godine ispiše iz škole.

- Mama i ja smo živele u Krnjači, a tata je povremeno dolazio, jer je radio u inostranstvu. Iako je odlično zarađivao, slao nam je 100 evra mesečno, pa smo jedva sastavljale kraj sa krajem. Mama je radila u kineskoj radnji i kao tetkica u školi, ali se razbolela i morala da da otkaz. Međutim, otac je počeo sve češće da dolazi kod nas i da nam remeti mir. Ne znam da li je pio, ali znam da nije bio normalan. Bio je strašno nervozan. Već sa vrata bi počeo da pravi haos, da urla, tuče mamu... Zbog toga sam popustila sa učenjem. Jedno vreme sam išla kod psihologa, ali sam ubrzo izgubila volju i interesovanje za sve, pa i za učenje. Bilo mi je samo bitno da mama bude dobro - sa suzama u očima priča Aleks i nastavlja:

- Kad god bih se vratila iz škole, njih dvoje su se strašno svađali, a po stanu bi sve bilo slomljeno. Briznula bih u plač, a oni bi me oterali u sobu. Ali džabe, sve bih čula. Tokom jedne svađe, kada sam mislila da će tata ubiti mamu, zaletela sam se na njega sa makazama u rukama. Mama me je sprečila da ga unakazim! Noću nisam smela da zaspim, telefon je stalno bio pored mene kako bih pozvala pomoć u slučaju da zatreba, a pored jastuka sam držala makaze. Ni sama ne znam koliko je neprospavanih noći iza mene. Bilo je jezivo živeti sa tatom. Jednom je silovao mamu. Nisam mogla da je spasem, jer me je zaključao u sobu. Krivim je što ga nije prijavila policiji, jer bi nam život bio lepši da je to učinila. Znam da je bila slaba na njega, jer ga je volela, ali trebalo je da misli na mene. Još nisam prevazišla sve traume. Zato sam strašne događaje duboko potisnula, jer bih poludela da razmišljam i pričam o njima.

Aleksandra je u svem tom ludilu uspela da završila srednju frizersku školu, ali se tim poslom kratko bavila. Oprobala se i kao konobarica, ali nije bila vična u držanju ajncera, pa je dobila otkaz. I dalje je prolazila kroz pakao zbog nasilnog oca, ali je jednog dana odlučila da više ne želi da bude njegova žrtva. Scena koju joj je otac priredio ubrzala je odluku da sa 18 godina spakuje stvari i iseli se iz porodičnog stana.

- Otišla sam u Nemačku, pa u Austriju i tamo sam prodavala koktele po klubovima, pošto sa 100 evra mesečno mama i ja nismo mogle da živimo. Konačno smo imale pun frižider! To je ocu, kad god bi banuo kod nas, smetalo. Nije mu bilo jasno odakle nam novac, a ja nisam smela da mu kažem šta radim. Mama mu je uporno govorila da su pare njene, ali nije poverovao. Govorio je da sam ku*va i da će mama napraviti ološa od mene. Pretio je da će nas izbaciti iz svog stana. Kada sam videla da tome nema kraja, odlučila sam da odem. Veče pred odlazak sam bila divna prema njemu i na njegovu histeriju mirno odgovarala. Šlihtala sam mu se da ne napravi haos, da ne udari mamu... Oko tri-četiri ujutru je negde otišao. Čekala sam da se mama probudi i rekla joj: "Ne mogu više ovako! Ideš li sa mnom ili ne?!" Jedva sam je ubedila da pođe, jer je bila navikla na torturu koju je doživljavala. Spakovala sam dva para farmerki i dve majice i napustila stan sa mamom. Imala sam samo 200 evra u džepu.

To joj nije bilo dovoljno da iznajmi stan i preživi mesec, pa je pozvala prijatelja, koji ih je smestio u jedan apartman. Kada je posle dve nedelje zaradila 600 evra od prodaje koktela po klubovima, iznajmila je stan u centru grada i počela život iz početka.

- Konačno nam je bilo lepo. Tata nas je tražio, ali nas, hvala Bogu, nije pronašao. Pretio je mami preko mobilnog sve dok nije promenila broj. Godinama kasnije sam uspela da obnovim kontakt s ocem, dozvolio nam je da se vratimo u taj stan, ali nismo bliski.

Aleksandra je često dobijala nepristojne ponude.

- Muškarci su mi nudili automobile, telefone i novac da spavam s njima. Kada mi priđu sa takvom ponudom, kažem im: "Izvini, pogrešno si shvatio, nisam u tom fazonu." Budem fina da se ne bi uvredili, a zapravo sam ja ta koja bi trebalo da bude uvređena.

Aleks je oduševljena kako su je Dragojevići prihvatili.

- Prezadovoljna sam kako se Dejanova porodica ophodi prema meni. Nijedne sekunde se u njihovoj kući nisam osetila nelagodno. Dekijeva majka Biljana je super, a baka je preslatka. Oni su vesela i pozitivna porodica. Baš mi prijaju.

Izvor: Informer.rs
Foto: alex_mima/Instagram