KROZ JEDAN GEN OTKRIVAĆE SE 4.000 BOLESTI: Od oktobra u GAK "Narodni front" počinje primena najsavremenije dijagnostike kod beba

Od oktobra, u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front" u Beogradu počinje primena najsavremenije genetske dijagnostike, sekvenciranja nove generacije koja na osnovu promena na samo jednom genu, može da isključi ili dokaže 4.000 genskih bolesti, u slučaju patoloških trudnoća, kod beba pre rođenja.

Ovom metodom omogućeno je da se uradi istovremeno analiza više hiljada gena, što je unelo pravu revoluciju u oblasti genetike.

U razgovoru za "Novosti", prof. dr Željko Miković, direktor GAK "Narodni front", otkrio je ovaj novitet, ukazujući da je obuka zaposlenih u ovoj medicinskoj ustanovi za rad na najnovijem aparatu pri kraju, tako da se uzorci više neće slati u inostranstvo na analizu, kao što je to bio slučaj prethodnih godina.

Dr Miković naglašava da to nije jedina nova metoda koja ovu, najveću kliniku, čini jedinstvenom u Srbiji i u regionu, ali i svrstava rame uz rame sa najpoznatijim svetskim ginekološkim bolnicama. Dodaje da je prošle godine modernizovana genetska laboratorija, koja je do tada radila klasične genetske testove, odnosno citogenetiku. Zahvaljujući najsavremenijem aparatu, i u Srbiji se sada radi "mikroarej".

- Radi se o molekularno-biološkim analizama, koje detektuju mikrodelecije i mikroduplikacije - navodi profesor Miković i dodaje:

- To su one nevidljive submikroskopske promene na genomu, na hromozomima, koje mogu biti uzrok i kongenitalnih anomalija, ali i smrtnosti dece tokom trudnoće. Osvojili smo novu metodu za koju su se do sada uzorci morali slati u inostranstvo. Posle odlaska u genetsko savetovalište, određuje se kome je to potrebno. To mogu biti žene koje su već rodile decu sa anomalijama, ili one koje u trudnoći imaju problem sa razvojem ploda, počev od prvog trimestra ili opterećenu anamnezu.

GAK "Narodni front" je jedina klinika u kojoj se od proleća radi skrining na spinalnu mišićnu atrofiju - SMA. Do sada je spaseno troje dece, koja su rođena kao zdrava, ali je testiranjem utvrđeno prisustvo bolesti, pre pojave simptoma. Testiranje je samo za bebe rođene u ovoj klinici i na dobrovoljnoj je bazi.

- Skrining na SMA još je pilot-projekat, koji se radi u saradnji sa Biološkim institutom i Klinikom u Tiršovoj - kaže profesor Miković i dodaje:

- Projekat je oročen na godinu dana i ako pokaže dobre rezultate, što već sada imamo nagoveštaje, postaće obavezan. Testirali smo 2.200 beba, a 105 majki je odbilo skrining. To je relativno mali procenat, kao i u svetu.

Miković ističe da je, u poslednje dve godine utrostručen broj parova koji ulaze u postupak vantelesne oplodnje kod primarnog steriliteta, a od početka marta, kada je RFZO dozvolio, u ovoj klinici se leči i sekundarni sterilitet kod parova koji već imaju jedno dete. On naglašava da samo Srbija i Izrael imaju politiku neograničenog broja pokušaja do 45. godine starosti za dobijanje prvog deteta, kao i neograničen broj zamrzavanja, što mnogi parovi ne znaju.

- Za prvih šest meseci, ove godine imali smo urađen 481 stimulisani postupak vantelesne oplodnje kod lečenja primarnog steriliteta, a do kraja godine planiramo da ih bude 800 - ističe profesor Miković i dodaje:

- Do pre dve godine smo bili na broju do 250. Povećali smo i uspešnost, pa tako da sada imamo više od 50 odsto trudnoća. Osvojili smo postupak zamrznutih embriotransfera, tako da je prošle godine zahvaljujući ovoj proceduri rođeno 23 dece. Dobili smo kvalitetnu opremu, a laboratorija je bolja od privatnih. U toku je i osnivanje banke reproduktivnih ćelija.

Prema rečima profesora Mikovića, GAK "Narodni front" ide u korak sa evropskom i svetskom medicinom, i to u svim segmentima ginekologije i akušerstva. Tako, u oblasti perinatologije, jedina je ustanova u zemlji koja radi operacije kod jednojajčanih blizanaca, fotokoagulaciju anastamoza na površini placente.

- Imamo opremu, znanje i odlične stručnjake. To se ne radi ni u zemljama u regionu, pa nam dolaze slučajevi iz okolnih zemalja. Radimo i druge operacije na nerođenom plodu, kod stenoze urinarnih kanala postavljamo šantove za derivaciju mokraće prema plodovoj vodi, kako bi se sačuvala funkcija bubrega - kaže doktor.

Klinika se bavi i onkološkom ginekologijom, gde se operiše veoma veliki broj karcinoma - grlića i tela materice, i jajnika. Sledeći svetski trend, polovina operacija se radi laparaskopski. Profesor Miković ističe da je to za ženu neuporedivo lakši način operisanja, jer je brži oporavak, odlazak kući, manje je komplikacija.

- Dobili smo, zahvaljujući državi, Ministarstvu zdravlja, jako kvalitetnu opremu za onkološke operacije. Dva najmodernija laparostuba, koji imaju mogućnost da se kontrastnim sredstvom uoče metastaze u limfnim žlezdama. Reč je o biopsiji limfnog čvora čuvara, gde se ubrizgava specijalna boja koja brzo prolazi do zahvaćenih limfnih žlezda. One se kamerom lepo vide i uklanjaju se ciljano, a ne nasumično. To povećava mogućnost izlečenja i smanjuje traumu - kaže dr Miković i dodaje je "Front" od pre godinu dana jedini u Srbiji koji radi ovaj operativni zahvat.

Brojke za ponos

- Prošle godine u "Frontu" se rodilo 8.254 dece i bilo je 8.059 porođaja, što je najveći broj u istoriji ove klinike - kaže direktor Miković i dodaje:

- Mi to pripisujemo sitaciji sa koronom, koja je zatvorila manja porodilišta, tako da smo mi podneli taj pritisak. Ali, mi smo to doživeli kao gest poverenja žena koje su odlučile da se kod nas porode. U Srbiji žene još uvek mogu da biraju državno porodilište, što nije slučaj u mnogim zemljama.

Epidural prednjači

Skoro 60 odsto žena koje su se u prvih šest meseci prirodno porodile u "Frontu", imale su obezboljen porođaj. Lane je bilo 43 odsto prirodnih porođaja u epiduralu, a ove se procenat povećao na 58 odsto. U odnosu na dosadašnji ukupan broj porođaja, 3.596, od toga je bio 2.351 spontani vaginalni porođaj od početka godine, a 1.372 porodilje su se prirodno porodile u epiduralnoj anesteziji.

- Takav procenat nema niko, odavde pa do Beča, uključujući i bivše republike nekada zajedničke države - rekao je doktor Miković.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još