Lakše do jeftinog kapitala

U budžetu je za model kreditiranja poljoprivrednika po beneficiranim kamatama izdvojeno ukupno (za kratkoročno i dugoročno kreditiranje) tri milijarde dinara.

Poljoprivrednicima od danas 19 poslovnih banaka nudi kratkoročne kredite, na rok do jedne godine, s godišnjom kamatom do pet odsto, do iznosa od 500.000 dinara, pošto su juče u Udruženju banaka Srbije njihovi predstavnici potpisali ugovore o kreditiranju poljoprivrednika po regresiranim kamatnim stopama, sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Slobodanom Milosavljevićem, i direktorom Uprave trezora Ministarstva finansija Ivanom Maričićem. U suštini, kamata na kratkoročne kredite je do 15 odsto, što zavisi od poslovne politike banke, ali poljoprivrednik plaća samo kamatu koja predstavlja razliku između bankarske i 10 odsto, koliko regresira država. On je najavio da će za dve do tri nedelje uslediti, po sličnom modelu, obezbeđenje dugoročnog kreditiranja poljoprivredno-prehrambene privrede, na rok do 20 godina i sa godišnjom kamatom do 2,5 odsto za korisnike kredita, odnosno maksimalnih 12,5 odsto za poslovne banke. 

Kako je objasnio ministar Milosavljević, u Budžetu je za model kreditiranja poljoprivrednika po beneficiranim kamatama izdvojeno ukupno (za kratkoročno i dugoročno kreditiranje) tri milijarde dinara, čime se obezbeđuje 30 milijardi dinara povoljnih plasmana u poljoprivrednu proizvodnju. To će, kako je on ocenio, biti dovoljno da podmiri svu tražnju za jeftinijim kapitalom u poljoprivredi. On je naveo da je 2007. godine za te namene utrošeno 7,7 milijardi dinara budžetskih sredstava. Suština ovog novog modela pomoći poljoprivrednoj proizvodnji i ukupnoj ekonomiji zemlje jeste u tome što država obezbeđuje subvencionisanje sa 10 odsto kamata koje poslovne banke odobravaju poljoprivrednicima. Pošto je propisano da kamata na tu vrstu kredita ne može biti veća od 15 odsto, ostaje da poslovne banke u skladu sa svojim mogućnostima ponude svoje uslove. 

Za subvencionisanje kamata za kratkoročne kredite, bez devizne klauzule, država je izdvojila 1,8 milijardi dinara. Milosavljević je ukazao da se ta suma, po potrebi, može i uvećati. On je pozvao i ostale banke da se uključe u kreditiranje agrara, pošto je poljoprivreda najperspektivnija grana srpske privrede, koja je prošle godine ostvarila rekordan izvoz od 1,7 milijardi dolara i suficit od oko 700 miliona dolara, dvostruko više nego godinu dana ranije. On očekuje da u Srbiji ove godine bude ukupno registrovano 400.000 gazdinstava, što će značiti dodatno smanjenje sive ekonomije i povećanje kontrole kvaliteta proizvoda. Predsednik Upravnog odbora Agrobanke Dušan Antonić rekao je da će ta banka, koja je iz sopstvenih sredstava samo za prolećnu setvu izdvojila milijardu dinara, po navedenom modelu kreditirati agrobiznis, s kamatom do 2,5 odsto (12,5 odsto). 

Predsednik Izvršnog odbora Inteza banke Draginja Đurić navela je da će kreditni bonitet opredeljivati i visinu kamate po kojoj će poljoprivrednici u toj banci moći da dobiju kredit. To znači da će biti kamate i od 1,5 (11,5 odsto) do pet (15) odsto. U Rajfajzen banci spremni su da odobravaju poljoprivredne kredite po kamatnoj stopi od pet (15) odsto na godišnjem nivou, a u Hipo Alpe Adrija banci s kamatom od 1,5 do (11,5) do četiri (14) odsto.

(“Pregled”)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.