Ko su reditelji 49. INFANT-a?

Uz fascinantnu bečku "Gospođicu Juliju", publika će pre Bitefa videti rad Žige Divjaka, nove teatarske zverke koja je uzburkala pozorišnu Sloveniju. U Novi Sad stiže i nadaleko čuveno Nacionalno pozorište Mađarske sa hvaljenim "Vojcekom", a festival zaokružuje "Kafka Machine" Srpskog narodnog pozorišta.

Jedno od najvažnijih svetskih pozorišta, bečki "Burg teatar", za koji bi se mnogi složili da je svojevrsni pozorišni "Real Madrid", stiže u Novi Sad ovog septembra.

Fascinantnom predstavom "Gospođica Julija", Strindbergom u režiji Mateje Koležnik, sa glumcima koji pomeraju poimanje glumačkog zanata i talenta, otvoriće 10. septembra predstojeći 49. INFANT - Internacionalni festival alternativnog i novog teatra. Bečka "Gospođica Julija" novija je produkcija ovog teatra, premijeru je imala prošle godine.

Dan kasnije, Nacionalno pozorište Mađarske dolazi sa svojim - među mađarskom kritikom - hvaljenim "Vojcekom" i plejadom izuzetnih mladih glumaca koje je svojim provokativnim rediteljskim konceptom okupio Atila Vidnjanski, mlađi.

Narednog dana, 12. septembra, publici u Novom Sadu – pre Bitefa - predstaviće se Žiga Divjak, novo pozorišno lice za nas, a već neko vreme apsolutna pozorišna zvezda u Sloveniji, koji je svojom pozorišnom estetikom pretumbao pozorišnu abecedu Slovenije. U tandemu sa dramskom spisateljicom Katarinom Morano, koja teme koje nas se i te kako tiču otvara na jedan posve jedinstven način, u Mestnom gledališču ljubljanskom napravio je predstavu "Talog" za koju vrlo oštra slovenačka kritika kaže da se ne sme propustiti.

Finale 49. INFANT-a zaokružiće 13. septembra domaće snage – Srpsko narodno pozorište u kojem je reditelj Veljko Mićunović, u predstavi "Kafka Machine", promišljao Kafku.

Ko je Mateja Koležnik?

Mateja Koležnik je jedno od najvažnijih imena slovenačkog teatra. Studirala je filozofiju i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, a zatim pozorišnu i radijsku režiju na ljubljanskoj AGRFT, koju je završila u klasi profesora Dušana Jovanovića.

Na početku karijere nastupala je kao kantautorka, potom je nekoliko godina asistirala čuvenoj rediteljki i scenografkinji Meti Hočevar. Od tada je zahvaljujući svojoj rediteljskoj poetici postala neko čije se predstave igraju u Sloveniji, Hrvatskoj i diljem Evrope. U pozorišnoj biografiji Koležnik su režije dela Dejvida Hera, Martina Mekdone, Dejvida Harovera, Suzan Sontag...

Koležnik je, između ostalih, dobitnica Prešernove nagrade, slovenačkog priznanja za najveća dostignuća u kulturi. Njena inscenacija "Noževa u kokošima", koju smo svojevremeno imali priliku da vidimo i kod nas, osvojila je Borštnikovu nagradu, a istu je nagradu 2004. godine dobila za scenografiju predstave "Smrt trgovačkog putnika".

Među njenim zapaženim režijama su i predstave "Lepotica iz Linejna", "Antigona u Njujorku", "Proslava", "Tri visoke žene", "Kako sam naučila voziti", "Ko se boji Virdžinije Vulf"...

Ko je Atila Vidnjanski, mlađi?

Atila Vidnjanski, mlađi, reditelj je čije predstave garantuju gledanost, iz jednostavnog razloga jer daju drugu vizuru sveta kakvog znamo. One su promišljene, duhovite, pametne, intelektualno - a ne prostački provokativne.

Vidnjanski je završio studije režije na budimpeštanskoj Akademiji za dramu i film. Još tokom studija režije okušao se i kao glumac u Teatru Komedija i Nacionalnom pozorištu Mađarske. Po završetku studija, pozorišna javnost prepoznaje ga kao glumca u neobičnim interpretacijama klasičnih dela u teatrima u Pešti, Debrecenu... Najupečatljivije su bile u Bulgakovljevom "Ivanu Groznom" i Šekspirovom "Timonu Atinjaninu". Pozorišna trupa koju je tada osnovao zvala se "Stalker Group". Vidnjanski, mlađi danas je respektabilno rediteljsko ime. Prilika je da to proverimo na ovogodišnjem INFANT-u, gledajući njegovog - nadaleko hvaljenog - "Vojceka".

Ko je Žiga Divjak?

Novo ime regionalnog pozorišta, neko ko iz temelja pomera uvek avangardno slovenačko pozorište, zove se Žiga Divljak. Tek je drugi put u Srbiji, prvi put predstavio se publici u Nišu. Reč je o reditelju od kojeg će se pozorišno vreme jamačno računati drugačije. Novi Sad će ga ove godine videti pre Bitefa.

- Ne bih umeo tačno da definišem filozofski okvir iz kog polazim. Činjenica je da u svom radu lične probleme pokušavam da gledam kao posledicu većih i širih strukturalnih problema. Skoro sve društvene probleme posmatram kroz optiku klasne borbe. Klasna borba nije više borba za politička i socijalna prava potlačenih, nego borba za preživljavanje, za opstanak i to ne samo najpotlačenijih, nego svih nas, jer nas trenutne strukture moći i sistem vode u sigurnu propast. Samo ukoliko uspemo izgraditi društvo koje će se zasnivati na poverenju, jednakosti i solidarnosti, preživećemo budućnost punu klimatskih katastrofa koje nas čekaju i koje će snažno uticati na našu svakidašnjicu. Moramo promeniti ono što kao društvo postavljamo u centar, što postavljamo kao najvažnije. Trenutno najbolje napreduju oni pojedinci i korporacije koji zarađuju time što uništavaju ljude i životnu sredinu i traže načine kako zaobići postojeće zakone i regulacije. Vreme je da kao prioritete postavimo ono što je dobro za biosferu, a ne za materijalnu dobit - rekao je Divjak u intervjuu za "Vreme".

Ko je Veljko Mićunović?

Diplomac Egona Savina, rediteljski zanat svojevremeno je pekao i kao asistent režije Paolu Mađeliju i Jiržiju Mencelu. Od tada do danas režirao je niz predstava među kojima su: "U lovu na bubašvabe", "Otelo", "Urnebesna tragedija", "Smrt trgovačkog putnika", "Nesporazum", "Prah", "Garderober", "Samoubica", "Demokratija". Neke od njih igrane su na Pozorju, Bitefu, Drama festivalu u Ljubljani, sarajevskom MESS-u, ljubljanskom Ex Pontu, Gradu teatru Budva... Na 65. Sterijinom pozorju Mićunović je nagrađen Specijalnom Sterijinom nagradom za režiju predstave "Radnička hornika" NP Subotica.

O tome šta misli o čoveku i ovom današnjem svetu, o čemu progovara u svojim predstavama, Mićunović je jednom prilikom rekao:

- Živimo na raskrsnicama, večnim tranzicijama, političkim parazitiranjima želeći da se šlepamo uz druge subjekte, bez želje da krenemo od ličnog, od vaspitavanja sebe, svog bića, svog okruženja.

Izvor: Promo
Foto: Promo