PRINC ČARLS PROGLAŠEN KRALJEM VELIKE BRITANIJE: Sahrana kraljice Elizabete Druge 19. septembra

Princ Čarls Filip Artur Džordž je zvanično proglašen za kralja Čarlsa Trećeg, dva dana posle smrti njegove majke, kraljice Elizabete Druge.

Ceremonija je održana u palati Svetog Džejmsa u prisustvu članova kraljevske porodice, premijerke Liz Tras, političara i arhiepiskopa od Kanterberija.

Kralj se potom obratio publici i odao počast kraljici Elizabeti.

- Moja majka je dala primer doživotne ljubavi i nesebičnog služenja dužnost svim članovima porodice i celom kraljevstvu. Njena vladavina bila je neprevaziđena po trajanju, posvećenosti i odanosti, čak i dok tugujemo, zahvaljujemo se za ovaj najverniji život - naveo je.

- Kraljica Elizabeta je kvalitetno iskoristila život, održala sudbinsko obećanje i najdublje oplakujemo njen odlazak - dodao je kralj Čarls Treći.

- Njeno obećanje da će doživotno služiti naciji ja danas obnavljam svima vama - kazao je.

Čarls zvanično postao kralj u ceremoniji koja je prvi put prikazana na televiziji. Proglas o novom kralju je pročitan u Londonu, Edinburgu, Kardifu i Belfastu uz zvukove pušaka i topova, fanfare i usklikivanje.

Ceremonija je završena himnom "Bože, čuvaj kralja".

Kralj Čarls Treći odlučio je da prvi put dozvoli pristup televizijskim kamerama tokom Pristupnog saveta kako bi javnost mogla da vidi postupak. Ceremoniji je prisustvovalo 200 članova Tajnog saveta.

Među njima su bili bivši premijeri Boris Džonson, Tereza Mej, Dejvid Kameron, Gordon Braun, Toni Bler i Džon Mejdžor.

Objavio je i da će njegov sin i naslednik prestola, princ Vilijam, i njegova supruga Ketrin, postati princ i princeza od Velsa.

- On će me naslediti kao vojvoda od Kornvola i preuzeće odgovornost za Vojvodstvo od Kornvola, koje sam ja nosio više od pet decenija - rekao je novi kralj.

Kralj se prethodno nasamo sastao sa premijerkom Liz Tras u Bakingemskoj palati u petak posle podne, što je bila jedna od njegovih prvih ustavnih obaveza kao monarha.

Premijerka Liz Tras, koju je kraljica imenovala u utorak, rekla je da je vladarka bila temelj moderne Velike Britanije, koji je "obezbedio stabilnost i snagu koja nam je bila potrebna".

Govoreći o novom kralju, kazala je da mu "nudi odanost i posvećenost, poput one koju je njegova majka nama pružala toliko dugo".

- Sa završetkom drugog elizabetanskog doba, ulazimo u ovu eru slavne istorije naše velike zemlje, upravo onako kako bi njeno veličanstvo želelo, izgovarajući reči "Neka Bog čuva Kralja" - dodala je Tras.

Pred Bakingemskom palatom u Londonu, ljudi koji su čekali vesti o kraljičinom stanju počeli su da plaču kada su saznali da je preminula.

Zastava Unije, koja se vijori na krovu palate, spuštena je na pola koplja u 18.30 po londonskom vremenu, a istaknuto je i zvanično obaveštenje.

Nakon smrti kraljice, princ Vilijam i njegova supruga Ketrin postali su vojvoda i vojvotkinja od Kembridža i Kornvola.

Kralj Čarls, koji ima 73 godine, postao je šef države za 14 članica Komonvelta.

Sa suprugom Kamilom nalazi se u Balmoralu, zajedno sa princezom Anom i prinčevima Endrjuom i Edvardom.

Prudružili su im se i supruga princa Edvarda - Sofi, kao i prinčevi Vilijam i Hari.

Vilijamova supruga Ketrin ostala je u Vinzoru sa decom - Džordžom, Šarlotom i Luisom, s obzirom na to da im je prvi dan u novoj školi.

Kraljevska porodica ušla je u period tugovanja.

Zvanični angažmani su otkazani, a zastave se vijore na pola koplja na kraljevskim rezidencijama, vladinim zgradama, kao i širom britanskih vojnih i diplomatskih predstavništava u inostranstvu.

Kraljica Elizabeta Druga, britanski monarh čija je vladavina najduže trajala, umrla je u Balmoralu u 96. godini, posle 70 godina na tronu.

Preminula je u miru, u četvrtak popodne, na imanju u Škotskoj gde je provela veći deo leta.

Sahrana kraljice Elizabete Druge biće održana 19. septembra, saopštila je Bakingemska palata.

Njen kovčeg biće prenet iz Bakingemske palate u dvoranu Vestminster u sredu, gde će ljudi imati prilike da se oproste od kraljice.

U crkvi Vestminsterske opatije kraljica Elizabeta Druga venčala se sa princom Filipom 1947. godine.

Kraljica je rođena kao Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor, u londonskoj četvrti Mejfer, 21. aprila 1926. godine.

Malo ko je mogao da predvidi da će doći na tron, ali je decembra 1936. godine njen ujak Edvard Osmi abdicirao kako bi se oženio dvaput razvedenom Amerikankom Volis Simpson.

Na presto je došao Elizabetin otac, kralj Džordž Šesti, a tada desetogodišnja Lilibet, kako su je zvali u porodici, postala je prestolonaslednica.

Samo tri godine kasnije, Velika Britanija našla se u ratu sa nacističkom Nemačkom.

Elizabeta i njena mlađa sestra, princeza Margaret, provele su veći deo ratnih godina u zamku Vindzor, nakon što su njihovi roditelji odbili predloženu evakuaciju u Kanadu.

Kada je napunila 18 godina, Elizabeta je provela pet meseci u Pomoćnim snagama teritorijalne odbrane, gde je savladala osnovne veštine motorne mehanike i upravljanja vozilima.

„Počela sam da razumem vojnički duh koji doživljava procvat kada je suočen sa nedaćama", prisećala se tih dana.

Tokom Drugog svetskog rata, dopisivala se sa daljim rođakom, princom Filipom od Grčke, koji je služio u Kraljevskoj mornarici.

Njihova romansa je procvetala i par se venčao u Vestminsterskoj opatiji 20. novembra 1947, a princ je poneo titulu vojvode od Edinburga.

Za princa Filipa rekla je da je bio njena „snaga i utočište" kroz 74 godine braka, sve do njegove smrti 2021, u 99. godini.

Kraljevski par imao je četvoro dece - prvi sin kralj Čarls rođen je 1948., princeza Ana 1950. godine, princ Endru 1960. i princ Edvard 1964.

Oni su im podarili osmoro unučadi i 12 praunučadi.

Kada je otac tadašnje princeze Elizabete preminuo 1952. godine, ona je bila u poseti Keniji.

Odmah se vratila u London, gde je proglašena za novu kraljicu.

„Bilo je iznenadno preuzimanje dužnosti i trud da taj posao bude urađen najbolje moguće", prisećala se kasnije.

Elizabeta Druga krunisana je u Vestminsterskoj opatiji 2. juna 1953. godine, kada je imala 27 godina.

Televizijski prenos pratila je rekordna publika za tadašnje prilike, a procenjuje se da ga je gledalo više od 20 miliona ljudi.

Decenije koje su usledile donele su velike promene, kao što je kraj Britanske imperije u inostranstvu i promene društvenih normi u Velikoj Britaniji šezdesetih godina.

Elizabeta je reformisala monarhiju, a u javnosti je bila prisutna kroz šetnje, kraljevske posete i učešće na javnim događajima.

Njena posvećenost Komonveltu bila je konstanta - svaku od zemalja članica posetila je bar jednom.

A bilo je perioda privatnog i javnog bola.

Kraljičina „godina strahota" bila je 1992, kada je požar uništio zamak Vindzor, ujedno privatnu i radnu rezidenciju, a brakovi njeno troje dece su se raspali.

Nakon smrti Dajane, princeze od Velsa, u saobraćajnoj nesreći u Parizu 1997. godine, kraljica se našla na meti kritika, zbog odlaganja da se oglasi u javnosti.

Nametnulo se i pitanje uloge monarhije u modernom društvu.

„Nijedna institucija... ne bi trebalo da očekuje da bude izuzeta od nadzora onih koji joj pružaju lojalnost i podršku, a da ne spominjemo one koji to ne čine", priznala je ona.

Kao dvadesetjednogodišnja princeza, Elizabeta se zaklela da će svoj život posvetiti kraljevskoj službi.

„Iako je taj zavet dat u doba moje mladosti, kada sam bila zelena u rasuđivanju, ne žalim niti povlačim ijednu izgovorenu reč", rekla je kraljica prisećajući se zakletve decenijama kasnije, na proslavi 25 godina vladavine 1977. godine.

Istu posvećenost službi izrazila je i 45 godina kasnije, u pismu zahvalnosti naciji povodom Platinastog jubileja u junu ove godine.

Slavlje je bilo kombinacija državnih ceremonija i živopisnog festivala britanske kulture i veselih uličnih proslava.

Kraljičino zdravlje isprečilo se njenom prisustvu na pojedinim događajima.

„Moje srce je bilo sa svima vama", poručila je okupljenom narodu sa balkona Bakingemske palate, gde su joj se pridružile tri generacije njene porodice, što je ispraćeno gromoglasnim aplauzom.

Kralj Čarls Treći odobrio je da dan sahrane kraljice Elizabete Druge postane državni praznik.

Izvor: BBC.com
Foto: BBC.com/PrintScreen

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.