Deficit Srbije 809 miliona dolara
Na kakav-takav rast eksporta najviše su uticali privatizovana i restrukturirana preduzeća.
Ako je suditi na osnovu januarskih spoljnotrgovinskih rezultata srpske privrede, i ova godina proteći će u znaku rasta i izvoza, ali ponajviše uvoza i visokog deficita. Dakle, sve već viđeno! U januaru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz je "težio" 696 miliona dolara, što je za oko 28 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je uvoz bio više nego duplo veći. Premašio je cifru od milijardu i po dolara i veći je oko 34 odsto od onog lanjskog. Sličan odnos postignut je i kada se prevede u evre − izvoz je bio skoro 473 miliona i veći je 13,3 odsto, a uvoz preko milijardu, što je povećanje od 18,4 odsto. Deficit u razmeni sa svetom u januaru domašio je 809 miliona dolara, ili 549,6 miliona evra i veći je čak 39,4, odnosno 23 odsto u odnosu na januar prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom pogoršala se − pala je s lanjskih oko 48 na oko 46 odsto.
Kao i svih prethodnih godina, tako je i u januaru najviše para otišlo na uvoz energenata, koji u ukupnom uvozu učestvuju sa bezmalo 28 odsto, a na rast uvoza uticale su i rude bakra i gvožđa, koje i dalje imaju povoljnu cenu na svetskom tržištu, kao i rast tražnje, slične po osnovu visokih decembarskih plata koje su trošene u januaru. Nafta i derivati koštali su 231 milion dolara, prirodni gas − 123 miliona, drumska vozila − 99 miliona, električne mašine i aparati − 61 milion i gvožđe i čelik − 58 miliona dolara, a njihov uvoz čini 38 odsto ukupnog uvoza.
Na kakav-takav rast izvoza najviše su uticala privatizovana i restrukturirana preduzeća, sporazum s Evropskom unijom o preferencijalnim olakšicama, povoljne cene na svetskom tržištu i to što izvozimo pretežno u evrozonu. Najveće učešće u izvozu imaju gvožđe i čelik − 97 miliona dolara, obojeni metali − 61 milion, odeća − 40 miliona, proizvodi od metala, nigde nepomenuti − 32 miliona i povrće i voće − 32 miliona dolara, pri čemu je na svetsko tržište najviše plasirano malina, višanja, šljiva i svežih jabuka, a na žitarice i proizvode od njih odnosilo se 18 miliona dolara, što sve zajedno čini 37,6 odsto ukupnog izvoza. S obzirom na sve ove podatke, jasno je da se najviše uvozilo iz Rusije, s kojom je najveći deficit u razmeni, Nemačke i Italije, a izvozilo u Italiju, Nemačku i Bosnu i Hercegovinu, kao i da je suficit ostvaren upravo sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom i Slovenijom, dakle, bivšim jugoslovenskim republikama.
Na prvih pet mesta liste prvih 100 izvoznih proizvoda nalaze se, inače, toplovaljani proizvodi i ploče i limovi od legura − 88 miliona dolara, zatim slede delovi za mašine − 15 miliona, nove spoljne gume za putničke automobile - 14 miliona, maline − 13 miliona, električna energija i hulahop čarape sa po 11 miliona dolara. Na suprotnoj, uvoznoj strani na prvom mestu je nafta sa 170 miliona dolara, zatim slede zemni gas sa 100 miliona i putnički automobili sa 41 milionom dolara. U januaru je bio znatan uvoz i plinskog ulja − 38 miliona, metalurškog koksa − 29 miliona, struje − 28 miliona i lekova − 21 milion dolara, i to uglavnom iz zemalja Evropske unije. Na osmom mestu su motorna vozila za prevoz robe sa 18 miliona, predajnici s ugrađenim prijemnikom sa 17 miliona i tečni butan i urea sa po 15 miliona dolara.
("Pregled")