Final Shot - Final Cut
"... Srpski otac simbolizuje brigu. I patnju. Tokom druge polovine 20. veka Dobrica Ćosić nalazi se na poziciji državnog disidenta. Kao disident Ćosić nije morao napuštati Jugoslaviju niti je ikada bio hapšen. Ali posle Rankovićevog smenjivanja i demonstracija na Kosovu 1968, Ćosić javno kritikuje Tita i posle toga napušta javne funkcije i posvećuje se svojevrsnom 'nacionalnom radu'. S obzirom da je ostao u Jugoslaviji, stvorio se mit o Dobrici koji je stalno tu, među nama, koji nije imao pravo javne reči, ali se uvek znalo šta misli. Odsustvo iz javnosti stvaralo je auru tajnosti oko njega, a činjenica da je ipak ostao odavala je utisak da je moćan i zaštićen. U Final Cut Slavko Bogdanović izvodi narodni performativ, simbolično ubijajući dijaboličnu narav onog koji ne može da umre (undead) ritualnim metodom ubistva srebrnim metkom. Ideologija krvi i tla (Blut und Boden) jeste dijabolična praksa koja u slučaju sprečavanja ili lečenja zahteva posebne i kompleksne rituale. Srebrni metak, Enola Gay, Drezdenske noći ili indijanske sekire su egzorcističke seanse u kojima se dijabolička praksa ritualno likvidira i zadaje završni udarac ili Final Cut..."
Muzika: Philip Glass; produkcija: EXIT, Novi Sad
Učesnici projekta: Živko Grozdanić, Slavko Bogdanović, Branka Parlić, Kristian Lukić, Dragomir Ugren, Miško Šuvaković, Siniša Tucić, Čedomir Drča, Jovana Budošan, Marija Gajicki
Nakon filma sledi: RAZGOVOR O RADU UMETNIKA
Učesnici razgovora: Slavko Bogdanović, Živko Grozdanić Gera, Slavko Timotijević, Miško Šuvaković i Vladan Jeremić.