SIMPTOMI TRAJU MESECIMA: Dugi kovid – pacijenti često neshvaćeni

Kod jednog broja ljudi koji preleže koronu simptomi traju mesecima ili godinama. To je takozvani dugi kovid koji mnogi lekari i dalje ne shvataju ozbiljno. Ali, u Nemačkoj se to polako menja.

Onima koji žele da vide doktora Maksa Pensela potrebno je puno strpljenja. Gotovo 400 ljudi nalazi se na listi čekanja za pregled kod ovog lekara iz Klinike za psihijatriju i psihoterapiju Univerzitetskog centra u Bonu.

Svi oni pate od dugotrajnih posledica korone i žele što pre da dođu u novu post-kovid ambulantu u Bonu.

Širom Nemačke u poslednje vreme niču ovakve ambulante. Penselova ideja je da se detaljnije ispitaju psihološke posledice korone.

- Posebno su ljudi između 30 i 50 godina pogođeni ovim simptomima. Reč je o ljudima koji su na sredini života i pred kojima je još mnogo zadataka.

A s tim zadacima oni više ne mogu da se nose. Prema navodima Instituta "Robert Koh", svaki dvadeseti zaraženi od korone bio je na bolovanju najmanje četiri sedmice.

Svaki deseti se još posle tri meseca žali na umor i bezvoljnost, otežano disanje ili probleme s koncentracijom i pamćenjem. A pola godine nakon infekcije, jedan do dva odsto ovih pacijenata razvije dijagnostičku sliku karakterističnu za sindrom hroničnog umora.

Između poboljšanja i očaja

Međutim, istina je i da se mnogi pacijenti s Penselove liste bolje osećaju kad dođu na red za pregled.

- Kažu mi, ne znam ni da li treba da dođem na termin, znatno se bolje osećam - kaže Pensel.

Kako pokazuju studije, nekoliko meseci ili godinu dana nakon infekcije, znatno manje pacijenata prijavljuje simptome. Ali neki su još uvek "očajni".

Međutim, Maks Pensel na konsultacije prima sve više pacijenata koji pate od takozvanog postvakcinalnog sindroma. U pitanju su mladi ljudi, koji se bave sportom, a razvili su dugotrajne simptome nakon vakcine. To je tema kojoj se do sada u nemačkoj javnosti poklanjalo malo pažnje.

To je slučaj i s jednim mladićem, koji je svakog vikenda biciklom vozio 200 kilometara i pripremao se za triatlon. Na pregledu kod doktora morao je vrlo brzo da stane na sobnom biciklu zbog premora. Sada je bivšem triatloncu bolje, ali je još uvek daleko od ranije snage i kondicije.

Slabost zdravstvenog sistema

Svaka četvrta osoba koja dođe u post-kovid ambulantu već je na psihoterapiji. A kod još 40 odsto njih, psihički poremećaj pokazuje se u toku pregleda. Za ove pacijente nije samo penjanje stepenicama izuzetno težak zadatak, već i suočavanje s ograničenjima u psihi.

- Sama pandemija bila je propraćena porastom mentalnih bolesti. Nemačkoj treba još širi raspon medicinskih usluga - smatra Pensel.

To je apel, koji bi Pia Hauduri odmah potpisala. Ona je jedna od retkih pacijentkinja sa dugim kovidom koja je priču o svojoj bolesti objavila u medijima. Još je manje onih osoba koji pomažu obolelima i koji su aktivni u grupama za samopomoć ili inicijativama kao što je "Dugi kovid Nemačka".

Hauduri se bori dvostruko: protiv sopstvene bolesti, ali i za interese drugih pacijenata, u okviru inicijative pod nazivom "Post kovid – oporavljeni, ali ne i zdravi" u Bonu.

- Naravno da nije lako izaći na kraj s takvim oboljenjem. Pokušavamo da stupimo u kontakt s političarima u Bundestagu, s predstavnicima pacijenata, zdravstvenim osiguranjima i univerzitetskim klinikama, kako bismo ih uključili kao institucije u rešavanje problema - kaže ona.

Hauduri želi da se nemački zdravstveni sistem konačno usmeri prema pacijentima s dugim kovidom.

- Kada ja, kao dugogodišnja kovid pacijentkinja, podnesem zahtev za priznavanje invaliditeta ili za invalidsku penziju, sve uvek zavisi od toga na kakvog službenika naiđem.

Neki lekari ne veruju u dugi kovid

Čini se da se nešto po tom pitanju polako menja u Nemačkoj. Osiguravajuće društvo "Debeka" prvi je put navelo koronu kao razlog za priznavanje invaliditeta, u kombinaciji s invalidskom penzijom.

- Imali smo prvih šest slučajeva u 2021. godini, tako da im sada plaćamo penziju - rekao je za DPA izvršni direktor Tomas Bram.

Pia Hauduri želi da postigne i više. Ona sebe vidi kao pionira.

- Ono što nas razlikuje od ostalih organizacija je to što smo imali akutno oboljenje i što smo relativno brzo dobili medijsku pažnju, dok se drugi bezuspešno bore. Neki nam govore, vama je dobro, primećuju vas i pomažu vam.

Pacijenti sa dugim kovidom sada završavaju kod fizioterapeuta, ergoterapeuta i logopeda.

Post-kovid ambulante niču po gradovima. Sve više studija bavi se dugoročnim posledicama infekcije.

Dve i po godine nakon početka pandemije puno se toga promenilo za obolele, ali "sve i dalje zavisi od dijagnoze i ocene koju daje lekar opšte prakse", kaže Pia Hauduri. Zato je najvažnije da oni stvar shvate ozbiljno.

- Zapravo, potrebno je da te leči doktor koji veruje u postojanje dugog kovida - zaključuje Hauduri.

Izvor: DW
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.