Ko su ljudi sa zagonetnih negativa na staklu?

Kada idemo na Kopaonik obavezno svratimo na ručak u kafanu "Kod Mira" u Bogutovcu. Ova kafana je bez svake sumnje najstariji restoran u Srbiji koji je gotovo dva veka u posedu iste porodice Matović - 2026. proslaviće 200. rođendan. Istorijat ovog mesta zaista je impresivan: Na raskrsnici od koje se sa ibarskog druma odvajao put prema planini Troglav i prema varošima: Valjevu, Užicu i Šapcu, ušuškana u prelepu prirodu, davne 1826. počela je svoju priču tadašnja mehana Sime Matovića, trgovca iz Beograda.

Zgrada mehane zidana je po uzoru na turske hanove za prihvat trgovačkih karavana koji su prolazili ibarskim putem od Dubrovnika i Sarajeva. Prvi vlasnik Sima se pored mehanskog posla bavio i trgovinom, imao je stovarište građevinskog materijala i pekaru.

Posle Sime Matovića posao sa mehanom nastavlja njegov sin Milan, pa zatim i njegovi sinovi Blagoje, Ljubiša i Milutin. Milanov sin Blagoje je 16. oktobra 1901. dobio "Uverenje za lično mehansko pravo". Ova dozvola i danas se nalazi u porodičnoj dokumentaciji Matovića. Blagoje je pored mehane sagradio i vodenicu na Lopatnici.

Blagojev sin Dragutin nastavlja porodični posao nasledivši mehanu 1934. Dozvola Kraljevske banske uprave Moravske banovine od 21. 12. 1935. zavedena pod rednim brojem 24277 omogućava mu da "može obavljati ugostiteljsku radnju pod nazivom krčma". Ovaj dokument je takođe u porodičnom vlasništvu i danas. Dok je Dragutin bio vlasnik, krčma je ispod zgrade imala dva podruma za piće i veliku ledaru sa dve komore. Tim ledom snabdevani su kraljevački ugostitelji tog doba. Dragutin je sam proizvodio vino služeno u krčmi.
Krčma je radila do 1948. kada je nacionalizovana, a rad je nastavila u sastavu Lečilišta Bogutovačka Banja, kasnije Zemljoradničke zadruge Bogutovac. Zbog nerentabilnosti zartvorena je 1968. godine. Bezmalo sada već dvovekovni rad kafana je nastavila već za dve godine - odmah 1970. Rad je nastavio Dragutinov mlađi sin Miroslav a kafana je u posedu porodice Matović ostala do današnjeg dana.

U društvu Miška Dinulovića, direktora Kraljevačkog pozorišta i Emanuela Veverice aktiviste iz Bele Crkve navratili smo "Kod Mira" ovog leta na putu za Rašku gde smo svi učestvovali na Raškim duhovnim svečanostima.

Mirov sin Predrag nas dočekuje i ovog puta sa osmehom na licu i pronalazi nam sto u prepunoj kafani. Dok pijemo rakiju i čekamo meze pokazuje mi kutiju u kojoj se nalaze negativi na debelim staklenim pločama kakve nikada do sada nisam video. Okrećemo ih ka svetlu, naziru se luksuzni automobili iza dvadesetih godina 20. veka, muškarci i žene, čovek koji se igra sa kučićima u travi, žena u bundi, jedna druga žena koja čita novine.

- Tragajući za raznim memorabilijama po internetu 'natrčao' sam na ponudu lota negativa iz perioda Kraljevine Jugoslavije. Zainteresovao sam se za te slike iz razloga zato što mi se učinilo da je na slici uniformisano lice a na automobilu su bile tablice iz 30-ih godina pa mi je to probudilo interesovanje za avanturu kako bih pronašao tragove o automobilima i markama. S obzirom na godine i marku pomislio sam da je neko sa tih slika poznata ličnost a i sam sam kolekcionar svega i svačega a između ostalog i oldtajmer vozila! - priča Predrag.

Predložio sam mu da ponesem kutiju sa misterioznim negativima i pronađem nekog fotografa koji bi mogao da izradi fotografije sa njih. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, fotograf Dragutin Savić upućuje me na svog kolegu Predraga Uzelca i uskoro su fotografije "zarobljene" skoro čitav jedan vek u staklenim pločama - ugledale svetlost dana.

Ako prepoznajete neku od osoba sa fotografija, automobil, predele u kojima su snimci nastali - javite nam kako bismo kompletirali priču.

Autor: Robert Čoban
Foto: Privatna arhiva

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.