Da li je vreme za sistem kontrole pedofila i silovatelja?

U poslednje vreme svedoci smo porasta u učestalosti natpisa u medijima o sve većem broju izvršenja krivičnih dela protiv života i tela, kao i krivičnih dela protiv braka i porodice u koje spadaju krivično delo silovanja, krivično delo pedofilije, kao i krivično delo nasilje u porodici. Ovakvi natpisi dobijaju ogroman publicitet i remete socijalni mir tako što uznemiravaju javnost i šire paniku kod određenog dela našeg društva što dovodi do toga da se ljudi osećaju manje bezbednim. Kako je ovo trend koji se ponavlja nameće se pitanje šta mi kao društvo možemo da uradimo da podignemo nivo bezbednosti u našem društvu kada govorimo o problematici ovog tipa?

Nakon analize kaznenih odredbi u zakonu o krivičnom postupku može se zaključiti da su propisane kazne dovoljno oštre da se zadovolji pravda, štaviše, kaznene odredbe za krivično delo porodično nasilje su oštrije nego u Danskoj, koja se smatra za državu koja ima izuzetno uređen pravni sistem u pomenutoj oblasti. Nakon analize i konslutacije sa međunarodno priznatim stručnjacima iz polja bezbednosti, došli smo do jednog veoma interesantnog predloga. Postoji jedan drugi sistem kontrole koji se pokazao efikasan u drugim državama i za koje postoji određeno interesovanje da se uvede i kod nas jer se pokazao izuzetno efikasnim metodom. O čemu se tačno radi objasniće nam dva sagovornika, stručnjaka iz sektora bezbednosti.

Za sagovornike u ovom članku imamo jednog kriminalistu-specijalistu kojeg nam je ustupila detektivska agencija, kao i jednog licenciranog poligrafskog ispitivača, a koji će nam bliže i detaljnije objasniti prednosti implementacije ovakvih sistema kontrole u pravosudni sistem Srbije kao i istovremenu implementaciju u upravu za izvršenje krivičnih sankcija.

Društvo u SAD je imalo slične probleme kao mi i rešenje koji su oni sproveli se zove program PCSOT – "Post-Conviction Sex Offender Testing", u slobodnom prevodu, program testiranja osuđenih seksualnih prestupnika. U tom programu implementiran pravosudni sistem, oficiri za uslovni otpust, psihoterapeuti, poligrafski ispitivači i sami zatvori. Sistem služi za kontrolisanje pedofila i seksualnih predatora radi sprečavanja ponavljanja istorodnih dela. Sistem funkcioniše tako što lice biva osuđeno za delo pedofilije i bude osuđen na kaznu zatvora, nakon odsluženja dela kazne lice izlazi na uslovni otpust u toku kog se lice mora javljati poligrafskom ispitivaču koga odabere država u kojoj je lice osuđeno i to lice se mora javljati svakih mesec dana na poligrafsko ispitivanje kojim se proverava da li se lice pridržava uslova uslovnog otpusta. Licu uslove otpusta predaje oficir za uslovni otpust koji i kontroliše to lice dok je u programu. Spisak zabrana je uglavnom veoma dug i izuzetno restriktivan i ne odnosi se samo na fizičko kretanje lica nego i na njegove navike i interesovanja, dakle, daleko se zadire u intimu seksualnih predatora prema kojima u tom smislu uopšte nema milosti. Neki od primera zabrana su zabrane prilasku mestima gde se okupljaju deca, obdaništima, parkovima, fizički kontakt sa maloletnim licem, posećivanje sajtova sa pedofilskim sadržajem kao i mnoge druge zabrane. Ukoliko ne prođe test, ukoliko se utvrdi da je prekršio uslove otpusta, lice se automatski vraća na izvršenje kazne zatvora bez mogućnosti skraćenja kazne i kaznu izdržava u celosti. Praksa je da su uglavnom pedofili osuđuju na maksimalne kazne da bi, ako se ranije puste iz zatvora, period kontrole bio najduži mogući. Kombinuje se sa kreiranjem i implementiranjem programa psiho terapije, individualnim i grupnim, kao i odličnom prilikom da se bliže proučavaju seksualni predatori i prikupi mnoštvo informacija o ovim psihički obolelim licima a koje inače ne bi bile dostupne. Naravno, u toku celog programa konstantno se radi procena rizika kao prioritet. Primarni cilj psihoterapije je pomoć bolesnoj osobi da razvije interni sistem kontrole nad porivima koji vode ka devijantnom ponašanju.

Glavni cilj programa je smanjenje broja recidiva jer je veliki broj prestupnika vraćen u zajednicu nakon odslužene kazne neophodno je fokusirati se na smanjenje mogućnosti ponavljanja istog dela. Fokusiranjem na recidivizam će se promovisati bezbednost zajednice i minimizirati mogućnost novih žrtava.

U studiji koju je sproveo Kuk (2014) vezanoj za recidiv dokazano je da su lica koja su prošla program u manjem riziku od recidiva nego ona koja nisu prošla program, od 93 lica koja su prošla program 11 je napravilo recidiv u odnosu na 73 prestupnika koja nisu prošla program i gde je 24 lica napravilo recidiv. Ovo je samo jedno od brojnih istraživanja koja potvrđuju prednosti ovog sistema kontrole jer kriminalitet ne može da se iskoreni ali može da se suzbije u najvećoj mogućoj meri.

Program se sprovodi u svim državama u SAD u poslednjih trideset godina i pokazao se izuzetno efikasnim sistemom kontrole koji je koristan za društvo jer je uspeo da implementira poligraf instrument u svakodnevni život na način koji će pomoći celokupnom društvu i sprovoditi surovu i restriktivnu kontrolu lica koja su rizična i na taj način podići nivo bezbednosti u društvu. Pored restriktivnog aspetka postoji i terapijski aspekt u kom se program takođe pokazao uspešnim u smislu lečenja ljudi kojima je zaista potrebna pomoć kao i njihovom reintegracijom u društvo tako da pored kaznenog i apsekta kontrole postoji i humani aspekt u celom programu koji nekada može da traje i do deset godina. Zbog toga mi aepelujemo na odgovorne institucije da se sprovode test faza u kojoj bi se testiralo u praksi kako bi ovaj sistem funkcionisao u Srbiji. Ukoliko bi se ovaj program implementirao u Srbiji od njega samo možemo da imamo koristi kao društvo. Na ovaj način možemo da držimo opasne seksualne predatore dalje od mesta gde se skupljaju naša deca, možemo da znamo gde se nalaze, šta rade i ukoliko naprave i najmanji prekršaj odmah idu u zatvor, iz kog bi inače ranije izašli. Ono što vidimo je da sadašnje restriktivne mere ne donose željene rezultate u onoj meri u kojoj bismo to mi želeli. Zbog čega ne probati sa implementacijom jednog izuzetno uspešnog programa koji se već decenijama pokazao u praksi jer činjenica je da nemamo ništa da izgubimo a možemo samo da dobijemo.

Autor: D. N.
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.