10.000 godina p.n.e.

Upozorenje! Ovaj film se ne preporučuje istoričarima, arheolozima, antropolozima, kulturolozima… osnovcima, srednjoškolcima, studentima, njihovoj familiji do 10.000. kolena… mamutima, sabljozubim tigrovima, gigantskim nojevima, konjima iz kamenog doba… izvesnom procentu onih koji tragaju za bioskopskom zabavom… 

Kako Roland Emerih voli velike… baš velike filmove! One tokom kojih u bioskopskoj sali sporadično napadaju smeh, wow-efekti i varijacije komentara: “Braaaaaate, šta je ovo?!” Fascinantan Nemac! Kroz sve to “veeeliko” što nam plasira od svog dolaska u Ameriku, prosto je užitak iz filma u film obnavljati misiju “Provalite Rolanda”.

Da li se ludo zeza? Ili je ozbiljan u svojoj (političkoj, kataklizmičnoj, holivudskoj, megalomanskoj) agendi? Do filma “10.000 godina pre nove ere” (10,000 BC) obe opcije su delovale razumljivo, a sada…

Taman smo posle “Dana posle sutra” (The Day After Tomorrow) “kliknuli” na opciju tri: da, Roland se zeza, ali je i ozbiljan – dovoljno da bi mu “neke čike” finansirale zezanje. A onda je odlučio da čačka mamute, organizuje pobunu u kamenom dobu, naježi kože svih boja i da pri tom sve ono “veliko” po čemu je poznat (bića, katastrofe, rečenice) svede na “praistorijsku dozu”.

I to je uradio otprilike ovako. Sposobni beli čovek sa dredovima, odeven u kožu, živi s plemenom lovaca na mamute i voli prelepu plavooku ženu. Kada nju kidnapuju zli robovlasnici tamnije puti na moćnim konjima, sa skoro pa turbanima na glavama i jedrenjacima koji pokoravaju “veliku vodenu zmiju”, on kreće u herojski pohod spasavanja i (usput) oslobođanja potlačenih. Kako je dokazao nadmoć komunicirajući sa sabljozubim tigrom, beli čovek postaje predvodnik više plemena crnih ljudi.

Posle svake druge reči moglo bi jedno “?!“ u zagradama! Nešto mnogo veze ima boja kože u praistorijskoj viziji predvodnika, sledbenika i tiranina… Čak i ako isključimo geografiju, istoriju i logiku, jer cilj i nije bio da se napravi dokumentarac, već, kako koscenarista Harald Kloser kaže, “velika avantura o putu čovečanstva, praćena borbom s neobjašnjivim silama” – podizanje obrva je neizbežno.

Tu su i piramide i pripitomljeni konji, pa susret engleskog s egzotičnim akcentom, nekog semitskog jezika i dijalekata afričkih plemena, agresivni praistorijski gigantski nojevi i “komunikativni” sabljozubi tigar, magijsko i religijsko, Bog “u jednini”… I na vrhu heroj koji se zove Dilej?! Tako se čita D’Leh – stvarno!

Sigurno se profesori istorije neće baviti Emerihovim putovanjem u 10.000. godinu p.n.e., a politički analitičari (ne)ozbiljnošću stavova koji se suptilno provlače kroz ovo ostvarenje. Mada želimo da verujemo da se želi ironično podvući sve loše u današnjem čovečanstvu, jeza ipak prodrma… Da li je zastrašujuća opcija dva tačna?

Sasvim OK je cilj da publika doživi jednu eru čovečanstva koja je retko tema igranih filmova, vidi makar i kompjuterski animirane mamute, nasmeje se “praistorijskim” gegovima… To skoro da jeste zabava, ali je Emerih ovog puta ne isporučuje. Film čak i nije tako “razbacan” efektima, bitkama i ostalim što se od ovog autora očekuje, a u kastingu nepoznatih mladih nada fali samo Mel Gibson da “koordinira”.

I, da znate, mamuti zaslužuju podršku svih nas iz 21. veka. Mirno čupkaju travu, a dobiju koplje u srce. Sramota! 

Katarina Milovanović

Kliknite ovde da biste pogledali flash prezentaciju.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.