Pčelarstvo šansa za izvoz

Prosečnom veličinom pčelinjaka od 29,3 košnica naša zemlja se nalazi na petom mestu u Evropi, dok po broju pčelara daleko zaostajemo za evropskim vrhom – samo 1,74 odsto pčelara ima 150 i više košnica.

Prema podacima iz avgusta prošle godine, u Srbiji je bilo 11.812 registrovanih pčelara, sa 347.000 košnica. Godišnja proizvodnja meda u 2006. iznosila je 6.050 tona. Prosečnom veličinom pčelinjaka od 29,3 košnica naša zemlja se nalazi na petom mestu u Evropi, dok po broju pčelara daleko zaostajemo za evropskim vrhom. Najveće pčelinjake ima Španija − 100 košnica u proseku. Srbija se ne može pohvaliti brojem profesionalaca. 

– Onih koji u svom posedu imaju po 150 i više košnica ima svega 1,74 odsto od ukupnog broja registrovanih. Izgleda da se ova delatnost podmlađuje. Jer, prosečna starost pčelara kod nas je 54,8 godina, što je znatno niže nego ranije. Med iz Srbije je vrlo kvalitetan i inostrani kupci su njime zadovoljni. Naša šansa je proizvodnja sortnog bagremovog meda, za koji ovde postoje odlični tereni i pčelari bi tome trebalo da posvete pažnju. Taj med bi mogao postati značajna robna marka koja može da nađe mesto na evropskoj trpezi − kaže za “Pregled” biolog Jožef Agardi, pčelar iz Subotice, jedan od retkih domaćih proizvođača, otkupljivača i izvoznika meda. 

Proizvodnja meda za izvoz, kao i ostalih prehrambenih proizvoda, mora da ispuni rigorozne zahteve. Prvi uslov je da objekat bude registrovan za izvoz i posedovanje sertifikata o ispunjavanju HACCP standarda. Kao jedini registrovani izvoznik u Vojvodini, Jožef Agardi je preko svog “Medoprometa” od maja plasirao oko 130 tona meda u Mađarsku, odakle se izvozi u Nemačku. 

– Sertifikovana ambalaža stiže iz inostranstva, od kupaca, a med pre otkupa, pakovanja i izvoza podleže rigoroznim analizama. Uzimamo uzorke iz svakog bureta kod proizvođača, nakon čega se burad plombiraju. Evropski standardi zahtevaju da u ovom proizvodu uopšte ne sme da bude antibiotika niti stranih šećera, odnosno drugih sirupa. Ako ispunjava taj uslov, med otkupljujemo po ceni od 1,65 evra za bagremov, 1,40 za lipov i 1,20 evra za ostale vrste. Rok za isplatu je do 60 dana na namenski račun registrovanog poljoprivrednika − navodi Agardi. 

Uz sklopljen ugovor sa otkupljivačem pčelar dobija ambalažu − burad na revers i mora imati dokaz da su mu pčele zdrave, odnosno potvrdu o obavljenom prolećnom i jesenjem pregledu. Zainteresovanost pčelara je, prema Agardijevim rečima, relativno dobra, med koji daju za otkup je kvalitetan, ispunjava predviđene uslove, ali je neophodno raditi na marketingu kako bi što više proizvođača u Srbiji bilo informisano o ovom poslu i imalo mogućnost da se u njega uključi. 

Ostaju otvorena pitanja koliko pčelara ima registrovana poljoprivredna gazdinstva, koliko su u stanju da proizvedu med bez antibiotika i stranih šećera, s obzirom na naviku naših proizvođača da hrane pčele šećernim sirupom i onda kada to nije dozvoljeno. I konačno, koliko su ponuđena otkupna cena i rok isplate povoljni za sitne proizvođače kakvi preovlađuju u Srbiji, kao i u valjevskom kraju. Da li je bolje rigorozno kontrolisani bagremov med prodati na veliko za 1,65 evra po kilogramu i čekati novac dva meseca, ili ga “krčmiti” po 3 – 3,5 evra i uzimati novac odmah? U razrešenju ove dileme verovatno i leži razlika između sitnih proizvođača, koji se pčelarstvom bave iz hobija i želje da dopune kućni budžet, i velikih robnih proizvođača − profesionalaca koji su spremni da investiraju. Velika pogodnost je to što je u zemljama EU uvoz meda slobodan. Na drugoj strani, Argentina, Brazil, Meksiko, Kina i Vijetnam uvoze u Evropu mnogo jeftiniji cvetni med od našeg. Šansa srpskih pčelara je u proizvodnji bagremovog meda koji je izuzetno kvalitetan, a drugi proizvođači ga nemaju.(“Pregled”)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.