Inflacija u drugom polugodištu do 15 odsto

Nema nikakvih šansi da inflacija ostane u projektovanim okvirima i, kako sada stvari stoje, ona će 2008. verovatno završiti s rastom od 10 do 15 odsto, upozoreno je na jučerašnjoj prezentaciji najnovijeg broja Makroekonomskih analiza i trendova − MAT-a beogradskog Ekonomskog instituta. 

Ekonomisti su takođe jasno stavili do znanja da inflacija u ovom trenutku nije prevashodan problem, već je to zastoj u investiranju i bojazan da to može biti dugoročnija tendencija. Investiciona aktivnost je u zastoju jer kreditori i investitori, pogotovo strani, očigledno čekaju ishod vezan za Kosovo i predstojeće izbore. U tom kontekstu, napravljena su i dva moguća granična scenarija razvoja u narednom srednjoročnom periodu. Optimistički scenario, prema uredniku MAT-a Stojanu Stamenkoviću, polazi od pretpostavke da će se u drugoj polovini godine nastaviti najmanje ista otvorenost naše privrede kada je reč o spoljnotrgovinskim poslovima i transferu kapitala. Ubrzanje pridruživanja EU se pretpostavlja. Ključno je održavanje ravnoteže platnog bilansa, a pretpostavka za to je priliv kapitala kroz kredite i neto priliv od stranog investicija, najmanje 3,5 − 4,5 milijarde dolara godišnje, što bi pomoglo da se i do 2015. zadrži osnovni pravac − privredni rast, produktivno zapošljavanje, povećanje standarda i jačanje konkurentnosti privrede. Realan rast BDP-a procenjuje se na 6,5 u narednoj godini, odnosno 7 i 7,5 procenata nakon toga, a u promeni njegove strukture na dobitku bi, naravno, trebalo da budu, nasuprot državnoj potrošnji, pre svega investicije. 

“Crni” scenario, koji, inače, vodi u ekonomsku izolaciju, podrazumeva izostanak, odnosno bitno manji ukupan priliv kapitala, zbog čega bi bila neophodna veoma oštra redukcija deficita roba i usluga, u toj meri i projektovanog izvoza, odnosno mogućeg rasta BDP-a, pored ostalog, i zbog uvozne zavisnosti proizvodnje. U ovom scenariju, kako je istakao Stamenković, nema razvoja, fiksne investicije bi u kasnijim godinama ušle čak i u minusnu fazu, godišnji rast BDP-a ne bi prelazio dva odsto, uz slabljenje konkurentnosti, najverovatnije i ponovno ekstenzivno zapošljavanje, povećanje jediničnih troškova rada. Za kasniji izlazak iz ove faze i otvaranje prema svetu bilo bi potrebno novo strukturno prilagođavanje.

(“Pregled”)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.