STVARNA I STALNA PRETNJA JAVNOM ZDRAVLJU: Alergije na hranu imaju pandemijske razmere

U Srbiji 20 odsto dece do sedam godina ima alergiju na hranu. Procenjuje se da alergije na hranu koštaju svaku porodicu u Srbiji 40 odsto više od prosečne potrošačke korpe. Koliko je kod nas razvijena svest o životu sa alergijama i intolerancijom na hranu za RTS govori Snežana Šundić-Vardić, predsednica Nacionalnog udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama.

Alergije, koje uključuju hranu, lekove, polenske alergije, alergijska astma i alergija na grinje, utiču na najmanje 20 odsto populacije u Srbiji, odnosno oko 1,4 miliona stanovnika u našoj zemlji ima alergije. Porast alergije na hranu u Srbiji, predstavlja stvarnu i stalnu pretnju javnom zdravlju.

- Sve je veći broj osoba sa atopijskom konstitucijom, sve je veći broj beba koje se rađaju sa prvim naznakama i simptomima atopije, što uključuje atopijski dermatitis, ubrzo potom i alergiju na hranu. Već oko treće do sedme godine kreću neke inhalatorni alergeni i sve je to takozvani atopijski marš koji može rezultirati alergijskom astmom - objašnjava Snežana Šundić-Vardić.

- Može se reći da vlada bukvalno pandemija alergijskih bolesti i kod nas i u svetu - dodaje ona.

Nutritivne alergije i alergije na lekove ili ubod insekata često dovode i do anafilaktičkog šoka, kao i alergijska astma. Jedini lek u takvim situacijama je adrenaliski injektor, koji kod nas još uvek nije registrovan.

- To je takođe jedan alarm i mi kao udruženje već nekoliko godina unazad zagovaramo uvođenje savremenih terapija, mada se za adrenalinski injektor već ne može reći da je savremena terapija jer ga sve zemlje u svetu i regionu imaju, čak ga daju pacijentima u preventivnoj zdravstvenoj instituciji - naglašava Šundić-Vardić.

Najčešće nutritivne alergije su na mleko, jaja, pšenicu, kikiriki, orašaste plodove, soju, morske plodove, ribu i to ne treba mešati sa intolerancijom na određenu namirnicu.

Pošto u našoj zemlji ne postoji ni registar pacijenata sa alergijama, uglavnom se uzimaju statistički podaci iz Evrope, pa tako je ustanovljeno da je za 40 odsto skuplja hrana bez alergena.

- Međutim to nije glavni problem koji brine roditelje kada upisuju decu u vrtiće i školu. Problem je to što su obroci u ovim ustanovama neobezbeđeni i deca sa alergijama nemaju obroke koji su prilagođeni njihovoj ishrani bez alergena, tako da se zahteva veliki udeo roditelja u celoj toj priči - ističe predsednica Nacionalnog udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama.

Roditelji su prinuđeni da budu u kontaktu od kuvara, organizatora ekskurzija ili rekreativne nastave, agencije, od vrtića, škole samo da bi omogućili da dete ode bezbedno na izlet ili u vrtić, ili produženi boravak.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com