Gospodari ulice

Policajci su bili “prljaviji” osamdesetih! Ili su to samo ovaj scenario i Kijanu Rivs neubedljivi?!

Kada detektiv Tom Ladlou (Kijanu Rivs) ustane iz kreveta, u košulji koja vrišti “Poroci Majamija” (Miami Vice), sunce se spušta nad L.A-om. Pogled u ogledalo, “zagrljaj” sa WC šoljom, očišćen pištolj, nekoliko votki da se osećanja speru i… na ulicu!

Nekoliko Korejaca posle – onih “Japanaca” čije su “oči kao apostrofi, oblače se kao belci, govore kao crnci i voze kao Jevreji” – Ladlou će reći sve šta ima. Prljavi policajac, veteran u “raščišćavanju” terena za korumpiranu ekipu kapetana Vondera (Forest Vitaker), ovisnik o avionske flašice votke, rasista, ubija hladnokrvno i za svoju pravdu lako nalazi opravdanja, mrzi sebe, a toga je svestan samo pred ogledalom.

I priča kreće… u sasvim neiznenađujućem smeru! Pucaj – podmetni dokaze – drži se ortaka iz ekipe – veruj u svoju pravdu – ostani nedodirljiv za Unutrašnju kontrolu i javnost – bori se sa demonima u sebi.

Pisac Džejms Elroj (“Poverljivo iz L.A”, “Crna dalija”) ovog puta “preskače” roman i piše direktno za veliki ekran. Veoma planirano uleće u teritoriju bleštavih akcionih filmova iz osamdesetih/početka devedesetih, kada su “good cops/bad guys” (ili su “good guys/bad cops”?!) bili Džon Mektirnan, Toni Skot, Ričard Doner, Reni Harlin…

Provaljene fore, izlizane metafore i “jake” izjave momaka koji “stvari” rešavaju na “efikasniji” način, našle su se na brdu čaura razočaranja.

– Sve što dodirnem umire – kaže Ladlou usred velikog filmskog klišea “Gospodari ulice” (Street Kings).

– OK… like… whatever – odgovara publika koja je očekivala ovovekovni odgovor na stare dobre policijske akcije.

Atmosfera multirasnog krimi-L.A. samo je dotaknuta, iako film ne krije okrutnost ulice. Scenarista i reditelj Dejvid Ejer (“Dan obuke”, “Teška vremena”, “S.W.A.T”) ima sirov i energičan osećaj za portret South Central L.A, jer je i sam odrastao na tim ulicama. Međutim, pravi grešku prepustivši šupljem scenariju da “napravi magiju”, a sasvim prosečnu akciju stavlja iznad suštine vrlo obećavajuće ideje.

Ipak, “Gospodari ulice” nisu samo kopija-u-pokušaju. Oni su i veoma loši policajci, o kakvima se osamdesetih otvoreno mnogo manje govorilo. Oštrica je tu. Neće vas baš poseći, ali tu je.

Takođe, delimičan smisao filmu, koji nazivom više podseća na nastavak “The Fast and the Furious”, nego na priču o korupciji – daje i vrlo ambiciozno izabrana glumačka ekipa. Kao što bismo između Ejerova dva rediteljska ostvarenja bez sumnje prvo izabrali “Teška vremena”, tako i: Kristijan Bejl… 100 stepenika… Kijanu Rivs! Jednostavno nam nije “prodao” priču. Čovek čije ime na havajskom znači “hladan vetar koji duva s planine” – rasista?!

Bez obzira na “zvezdu filma”, kasting zaslužuje srebrnu medalju. Prepoznaćete mnoge talente na jednom mestu, od kojih su neki sasvim neiskorišćeni. Među glumačkim zvezdama, favorite ipak nalazimo u hip-hopu. “The Game” i “Common” jedini daju određen kredibilitet priči kojoj je on i te kako potreban.

Nikada ovaj film neće zagospodariti publikom, kao što su oni koji su mu bili inspiracija! 

Katarina Milovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.