Pol Enka

Pol Enka – ne, to nikako nije zaboravljeni čičica koga se tek ponekad prisete naši stari. Pol Enka je sa svojih 66 godina šmeker na čijem se koncertu osećate fenomenalno i potpuno vam je prirodno što u vašoj blizini "đuskaju" i baka i deka s poodavno požutelom krštenicom, i devojčurak od petnaestak godina.

Hala sportova na Novom Beogradu bila je poprište spektakla koji je usrećio oko 3.000 ljudi i rastužio sve one koji su se možda nećkali, pa ipak odustali, jer će ovih dana sa svih strana biti obasuti hvalospevima sinoćnjeg događaja. Doduše – ispred hale nije slutilo na dobro. Velika grupa ljudi nepomično je stajala dobrih 40-ak minuta pred ulazom, razlog – nevolje sa binom. Kasnije se Enka zahvalio ljudima iz "stafa" što su pružili veliku pomoć u otklanjanju problema. Nije blistav utisak bio ni po ulasku – Hala sportova daleko je od reprezentativnog prostora za ovakve koncerte, u svakom smislu.

Prateći bend je zasvirao dok su ljudi još ulazili, a onda su se svetla ugasila... Bina na jednom – Pol Enka na sasvim drugom kraju sale, što znači – proći će kroz parter da bi došao do "radnog mesta". Međutim, to nikako nije bio potez u stilu "velika zvezda sišla u narod". On je celih desetak minuta uživao kao deo mase, ne izdižući se iznad bilo koga. Jednostavno – žurka je krenula od prvog takta pesme "Take Me Down", a zagrevanje nije dugo potrajalo. Numera broj dva – "Diana"! Nije Enka čuvao svoje najpoznatije evergrin pesme za kraj, odmah je usledila "You Are My Destiny". Tek tada se slavni umetnik "setio" da se popne na binu.

Savršeno pripremljen koncert nije imao prazan hod. Naravno, nostalgija propraćena brisanjem prašine s uspomena neizostavan je deo ovakvog spektakla, pa su tako, u jednom trenutku, na video-bimu počele da se ređaju slike na kojima su, uz Enku, Tom Džons, Frenk Sinatra, Selin Dion... U tom momentu možete samo da pomislite – koliko je bogat i koloritan njegov život. Kad već pomenusmo video-bim – iskorišćen je sinoć na neuobičajen način. Na slici – još jedna legenda, pokojni Semi Dejvis junior, glas u pesmi "I Am Not Just Anyone" – takođe njegov, na bini Pol Enka koji, pevajući uživo, pravi atipičan duet.

Nije zaboravio Enka ni starog prijatelja i saradnika Badija Holija, koji je tragično nastradao davne 1959. godine. Kao tinejdžer je pisao pesme za njega. Upravo taj segment Enkine karijere nije ništa manje bitan od izvođačkog - majstor nas je podsetio da je baš on, recimo, napisao "She’s a Lady" za Toma Džonsa.

No, sve to je mamac uglavnom za stariju publiku. Otkud mlađarija na koncertu? Enka je pre nekoliko godina uradio sjajan potez, poslušavši predlog svoje dece da obradi velike hitove koji su obeležili njihovo odrastanje. Tako je nastao čuveni "Rock Swings", kasnije i "Paul Anka – Classic Songs My Way", pa smo sinoć čuli i "Jump", "Tears In Heaven", "Smells Like Teen Spirit"... Enka je u jednom trenutku morao da osveži grlo, i to ne baš sokićem. Trenutak – posebno emotivan, iskoristio je tu priliku da nazdravi nama, našim porodicama i zemlji.

Finiš tako sjajno koncipiranog, a opet toliko spontanog koncerta zaista je bio maestralan – "New York, New York", pa "Twist And Shout", zatim "Proud Mary" (šta nas briga što Džon Fodžerti ipak ne dolazi, ima ko to nama da otpeva uživo), a onda - ono što je svima u hali bar na trenutak zaustavilo dah, naježilo svaku poru – "My Way", velika pesma koju je proslavio Frenk Sinatra, i, nesumnjivo, nešto najlepše i najznačajnije što je izašlo iz pera Pola Enke.

- Ostao sam bez teksta. Nisam verovao da ću ikada, u bilo kojoj verziji da čujem "My Way" uživo - rekao je na kraju koncerta pevač grupe "Orthodox Celts", čuveni Aca Seltik, dodavši da mu posle ovakvog koncerta samo preostaje da se zapita, u skladu s naslovom kolumne koju piše u jednim dnevnim novinama – "I šta sad?"
(old_image)
Za sam kraj, još jednom se, očekivano, čula "Diana", ovog puta u sving verziji, a onda se Enka u košarkaškom stilu pozdravio s muzičarima i, zajedno s njima, poklonio oduševljenoj publici. Bisa nije bilo – nije bio ni potreban, samo bi pokvario sliku o savršeno zaokruženom nastupu.

Iako Enka već dugo gazi sedmu deceniju, činilo se kao da je na bini mladić u naponu snage koji je, uz to, džentlmen svetske klase – zaplesao je tokom jedne pesme sa damom iz partera. Niko nije ni pomislio da bi ovo možda mogao da bude ne samo prvi, već i poslednji ovakav susret sa njim u Beogradu. Reakcija naše publike mu je prava satisfakcija za trud i entuzijazam koji ispoljava u tim godinama.

Ostaje samo žal što se sve ovo nije desilo, na primer, u Sava centru ili nekom prostoru sličnog tipa, umesto u Hali sportova. Ovakav nastup zaslužuje crveni tepih, gala enterijer, tretman koji priliči megazvezdi, ali, istovremeno, i tako ljupkom i prijatnom čoveku kakav je Pol Enka.

Foto: Mirjana Ristić