Njegoš u Japanu

Crna Gora i Japan, i pored toga što su gotovo jedan vek zvanično bili u ratu, imaju dosta toga zajedničkog – samuraji i junaci iz srpske Sparte, iako govore različitim jezicima, odlično razumeju stihove Petra Petrovića Njegoša.

Japanci, Srbi, Crnogorci, svi oni koji još čitaju dobili su, zahvaljujući etnuzijazmu prevodilačkog tima Kazua Tanake i Hirošija Jamasakija Vukelića, posle "Gorskog vjenca", još jedno Njegoševo delo na japanskom jeziku - "Luču mikrokozmu".

Delo je objavila Njegoševa zadužbina, a štampanje je pomoglo Ministrarstvo za kulturu Republike Srbije.

Na promociji izdanja "Luče mikrokozme" na japanskom u Gradskoj biblioteci u Beogradu, predsednik Upravnog odbora Njegoševe zadužbine Zoran Živković uručio je primerke Njegoševog speva ambasadoru Japana u Beogradu Tadašiju Nagaiju i ambasadoru Srbije u Japanu Ivanu Mrkiću.

- Divim se svemu što radite, a prevod "Luče mikrokozme" na japanski jezik smatram još jednim korakom u boljem međusobnom razumevanju - rekao je ambasador Japana u Srbiji.

Godine 2006, posle više od jednog veka, Japan je priznao nezavisnu i suverenu Crnu Goru, koja je početkom 20. veka, kada su Rusija i Japan ušle u rat, stala na stranu Rusije i objavila rat Japanu.

Godine 2003, posle sedam godina rada, Tanaka i Jamasaki Vukelić objavilli su prevod "Gorskog vjenca". Početkom 2008. u Tokiju, u prevodu istog tima, predstavljen je japanski prevod "Luče mikrokozme".

Neki od najzaslužnijih za objavljivanje Njegoševih dela na japanskom jeziku - prevodilac Tanaka i jedan od osnivača Njegoševe zadužbine Nikola Damjanović - napustili su ovaj svet.

Zahvaljujući radu ovih ljudi, okupljeni u Gradskoj bibloteci mogli su da čuju kako u izvedbi studenata Filološkog fakulteta u Beogradu na japanskom jeziku zvuče stihovi - "Duša ljudska jeste besamrtna, Mi smo iskra u smrtnu prašinu, Mi smo luča tamom obuzeta."

Težnja nedostižnom

Kada je u jednoj priči mladić zatražio od mudraca savet kako da živi, ovaj mu je odgovorio: "Teži dostižnom." Mladić je na to upitao: "Kako na tom putu da crpem dodatnu snagu?", a mudrac je rekao: "Teži nedostižnom."

Ovom slikovitom pričom Zoran Živković iz Njegoševe zadužbine predstavio je rad prevodilačkog tima Tanaka i Jamasaki Vukelić i osnivača Njegoševe zadužbine Nikole Damjanovića.

- U toj težnji za nedostižnim čuva se civilizacija velikih dela i čovečanstvo se seća prošlosti i budućnosti – rekao je Živković.

Tanake je na japanski jezik prevodio dela Andrića, Raičkovića. Želeo je da karijeru kruniše prevodom Njegoševih dela. Ovaj veliki prijatelj i poznavalac srpske kulture i jezika preminuo je pre nego što je objavljen prevod "Luče mikrokozme". Deo Tanakinog pepela je, prema njegovoj poslednjoj želji, prosut u Dunav i Drinu.

Neostvarena mu je ostala životna želja da za japanske čitaoce napiše Andrićevu i Njegoševu biografiju.

Japanci na Lovćenu

Jedan od prevodilaca "Luče", Hiroši Jamasaki Vukelić govorio je o svom prijateljstvu i radu s Tanakom:

- Tanaka je bio prevodilac koji se držao principa da obavezno poseti mesta u kojima je boravio i autor dela. Bio je u Madridu kad je prevodio Andrićeve "Razgovore s Gojom". Kad smo prevodili "Gorski vjenac", morao sam da se s njim penjem na Lovćen.

Jamasaki Vukelić priznaje da je bio skeptičan u pogledu krajnjeg ishoda prevoda "Luče mikrokozme".

- "Luča" je manja po obimu od "Gorskog vjenca", ali je teža za razumevanje. Rad na "Gorskom vjencu" trajao je sedam godina, a prevod "Luče" završili smo pre roka. Pri prevođenju smo se rukovodili istim principom kao i tokom rada na "Gorskom vjencu". Srpski deseterac pretvorili smo u četrnaesterac, jezik je klasični japanaski, prevod je rađen stih po stih – objašnjava Jamasaki Vukelić.

I čovek je bitan za Boga

Spev u šest pevanja Njegoš je posvetio svom učitelju Simi Milutinoviću Sarajliji. "Luča mikrokozma" , prema ocenama istoričara književnosti, originalno je delo koje spada u velike kosmogonijske spevove čovečanstva.

Profesor srpske književnosti 18. i 19. veka na Filološkom fakultetu u Beogradu Milo Lompar podsetio je na značaj "Luče mikrokozme":

- Spev ima naglašenu hrišćansku tematiku u vezi s čovekovim prvim grehom. Njegoš je u ovo delo ugradio ideju koja nema naglašen dogmatski karakter. Ideja je bila da je prvorodni greh u vezi s čovekovim grehom u stanju duha. Njegoš je, kao i Beme i svi mističari, bez obzira na religiju, smatrao da nije samo Bog bitan za čoveka, nego i da je čovek bitan za Boga.

Prema Lomparovim tvrdnjama, spev "Luča mikrokozma" može na najbolji način upoznati japanskog čitaoca sa mističkom tradicijom Evrope. Ovo je originalno pesničko delo koje pripada duhovnoj tradiciji evropskog mističnog pesništva kao što su Dante, Milton, La Martin, rekao je Lompar.

Književnost na mobilnom telefonu

Njegoševa dela do sada su prevedena na 18 do 20 stranih jezika. Nešto više o prijemu Njegoša u Japanu saznali smo od Jamasakija Vukelića.

- Ambasada Srbije u Tokiju bila je prepuna na predstavljanju knjige. Štampano je oko 500 primeraka "Luče mikrokozme". Oko 300 primeraka Japanci su otkupili unapred. Problem su troškovi transporta koji iznose skoro isto kao i knjiga, ali savladećemo i to – optimista je Jamasaki Vukelić, koji je pri prevođenju "Luče mikrokozme" morao da proučava japanski jezik iz 19. veka i hrišćansku terminologiju.

Na pitanje da li ima sličnosti između japanskih samuraja i crnogorskih junaka, Jamasaki Vukelić jasno kaže da su Vuk Mandušić i Vuk Mićunović pravi samuraji.

- Oni više misle o tome kako da umru nego kako da žive, a žive samo za zagrobno postojanje, važno je kako će pokoljenja govoriti o njima. Čast je najvažnija i to su pravi samuraji.

Jamasaki Vukelić ipak dodaje da samurajska tradicija u Japanu živi još samo u Kurosavinim filmovima.

- Svakodnevni život isti je kao i ovde.

Sazanjemo da su i svi stanovnici Japana više ili manje pismeni, ali da se, kao i u Srbiji, malo čitaju ozbiljna dela.

- Čitaju se manga stripovi, popularna su DVD izdanja, a neki pisci ne pišu samo na komjuteru, nego i na mobilnom telefonu. Ja sam ipak više za klasične knjige.

I tako, dok svetom struji vest da se u jednoj univerzitetskoj laboratoriji u predgrađu Tokija radi na gumenoj masci robotskog lica, koje će moći da pokaže šest osnovnih emocija - bes, strah, tugu, sreću, iznenađenje i gnušanje, neko od 125 miliona stanovnika Japana čita "Luču mikrokozmu".

Robot "Kansei", ili "Osećajko", na reč "rat" reaguje izrazom lica koje je mešavina gnušanja i straha. Kad čuje reč ljubav, njegove usne se razvuku u osmeh.

Kako bi reagovao na stihove "Kako hoćeš sudi o čovjeku - Tajna čovjeku čovjek je najviša", ostaje nam da saznamo za neku godinu. A možda i neki japanski pisac napiše nešto o Njegošu. Naravno, na mobilnom telefonu.

Tekst: Danijela Tadić
Fotografija. Marko Risović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.