Srđan Dragojević: "Parada" bez ustezanja!

Film Parada od prvih nagoveštaja izazvao je veliko interesovanje javnosti - jedni su se radovali novom filmu jednog najpopularnijih srpskih reditelja Srđana Dragojevića, drugi je zaintrigirala goruća tema LGBT prava u Srbiji, a treći... pa, oni su čak i bez gledanja filma znali da je on štetan za ovo društvo.

Kroz nekoliko pitanja, reditelj Srđan Dragojević (Mi nismo anđeli; Lepa sela, lepo gore; Rane; Sveti Georgije ubiva aždahu), se osvrnuo na sve - od načina na koji je scenario sa film "Parada" nastajao, preko problema sa finansijskom podrškom na koji nailaze njegovi projekti, do aktulenog stanja u srpskom društvu.

POGLEDAJTE: Trejler filma "Parada"

Film "Parada", u kome su glavne uloge pripale Nikoli Koji, Goranu Jevtiću, Milošu Samolovu i Hristini Popović, unapred je izazvao reakciju domaće javnosti. Da li te reakcije plaše?

- Ne plašim se. I huligani će biti naši dragi gledaoci i mušterije. Ono što je veličanstveno kod bioskopa jeste da su svi ljudi u mraku bioskopa isti i ravnopravni. Film je jedna veoma demokratična umetnost.

Što se samog filma tiče, ne znam da li smo napravili film “za anale“, kako kaže reklama, ali da smo napravili “na guzove, kako kaže Nikola Kojo – to sigurno jesmo.

Bilo je jako teško. Ovaj scenario sam počeo da pišem još 2004. godine. Nekako se sve složilo - imao sam priču, ali nisam tačno znao kako da je formulišem. Tek negde 2008. sam našao pravi pristup i to je ovaj koji sada gledate. Dugo je trajalo i pripremanje i finansiranje filma, zato moram i da se zahvalim glumcima i ekipi koji su funkcionisali kao prava porodica. Jako smo zadovoljni ovim filmom, a ja ga smatram svojim najboljim do sada.

Koliko se scenario menjao od 2004. godine kada je počet rad na njemu, s obzirom na niz loših stvari koje su se dešavale u ovoj zemlji od tada, zaključno sa prebijanjem Brisa Tatona?

- Jako sam bio ljut 2001. godine kada su policajci stajali i gledali kako huligani mlate. Taj kadar se vidi i u filmu. Tek je došlo novo vreme, otišao je Milošević, a mi smo opet imali takvu scenu koja je obišla svet i predstavila nas u ružnom svetlu. Razmišljao sam nekoliko godina o tome i napisao jednu priču. To je bila teža drama, jedan mračan film i ja se nisam u tome dobro osećao, pa sam ga držao par godina po strani. Onda sam počeo ponovo, kada mi se desilo da mi neki projekti propadnu i da me dva puta zaredom odbiju projekat na konkursu. To mi se isto desilo i sa ovim filmom. Znači, četiri puta zaredom su obarali moje projekte. Ali, ja se ipak nekako potrudim i uspem da snimim film. I na kraju sam se pronašao u tragikomediji, jer je to blisko mom pogledu na svet.

POGLEDAJTE: Trejler filma "Parada"

Film "Parada" je, kako producentkinja Biljana Prvanović navodi, koštao 1,3 miliona evra, a snimanje je trajalo devet i po nedelja. Prvo je pomoć stigla od Hrvatskog audio-vizuelnog centra, pa tek onda od Ministarstvo kulture Republike Srbije, potom i Makedonije i Slovenije. Film su podržale i nemačka, holandska i francuska ambasada, a od kompanija jedini veliki sponzori su Dunav Osiguranje i SBB. Zašto su se druge velike kompanije oglušile o molbe reditelja čiji pojedini filmovima imaju status kultnih?

- Ne bih da pravim neku veliku senzaciju od toga. Oni prosto sebe nisu prepoznali u ovom filmu. Ovde trenutno imamo situaciju da je pomoć od određenih kompanija dosta zavisi od bliskosti sa vladajućom oligarhijom. Kada niste nečiji fan, onda ne možete mnogo da dobijete.

Ja obično od politike dobijem k.... da izbijem oči. A to je tako i bolje.

Imali smo situacije da kompanije sa kojima smo sarađivali dobiju poziv iz reklamnih agencija povezanih sa vlašću i zabrane im sponzorstvo. Tako da smo ovo nekako sami uradili, tako da baš i ne stoji što neke moje kolege kažu “on ima neke političke veze“.

Većina će ovaj film povezati sa temom održavanja ili neodržavanja Gej Prajda u Beogradu. Međutim, kako kažeš, radi se o filmu koji se pre svega bavi borbom za pravo na različitost, a nadasve ljubavlju kao rešenjem.

- Gej Prajd je u ovom filmu, kako se to u američkoj kinematografiji kaže, “mekgafin“ – on je samo povod da se ispriča nešto kompleksnija priča. Za mene je ovo prilično realističan film, zato što ja verujem u ljubav i zato što mislim da čovek može da se promeni, da može da promeni svoje stavove, kao što to čini glavni junak u filmu Limun (igra ga Nikola Kojo, prim. aut.). Za one koji ne veruju da je ljudska promena na bolje moguća, film može da se doživi i kao bajka. Ja sam optimista i verujem u ljudsku prirodu. I voleo bih da će - kao što su “Lepa sela lepo gore“, pre petnaest godina, makar jednom delu gledalaca promenila stav o nečemu – i ovaj film učiniti to za neke ljude.

Zaista veruješ da film može da promeni stavove ljudi?

- Verujem da neki filmovi mogu da imaju takvu misiju. A sad koliko u tome uspevaju, zavisi – nekada da, nekada ne. Postoje filmovi koji su menjali stavove o aparthejdu, ratu u Vijetnamu... Mi smo mala kinematografija i zato vredi praviti filmove koji su i za publiku i koji govore o nekim značajnim stvarima.

Prosto ne mogu da shvati da petnaest godina posle rata ima autora koji danas prave filmove o tom istom ratu. To je ono “ubio je neko lava, pa ti priđeš zadnji da ga šutiraš“.

U ovoj zemlji ima mnogo tema koje treba da budu obrađene, a autori treba da pričaju svoje priča na način koji je komunikativan i može da privuče širu publiku. To vajkanje da je bioskop mrtav nije tačno. Ono obično dolazi od autora koji su retko kada imali više publike od svoje šire rodbine. Evo, “Montevideo“ je dokazao da publike ima, samo treba napraviti film koji komunicira sa njom.

Problem u ovoj državi je više nego vidljiv, ali da li ovaj film nudi i rešenje?

- Mi smo ukazali na problem, ali i nudimo rešenje. Rešenje su ljubavi i tolerancija. Ni huligani nisu loši ljudi, nego su samo indoktrinirani, pored ostalog i putem medija. Stalno se “spinuju“ stvari i da se umesto važnim stvarima ljudi bave tako nekim marginalnim temama, nekim “rijalitijima“, nekim pitanjima tipa “da li sme peder da prošeta ulicom“. U Grčkoj sto hiljada ljudi vrišti od nezadovoljstva, a u Srbiji nemate tih sto hiljada ljudi, jer smo još gori. Onda stvarno treba da se zapitamo kako su ti “spin doktori“ uspeli da marginalizuju te teme, a da usmere agresiju mladih ljudi ka temama koje su za njih u stvari bezbedne.

Nije mi jasno zašto sedam hiljada mladih ljudi napada nekoliko stotina homoseksualaca, a nema 55 hiljada ljudi ispred, na primer, Delta Holdinga. To je neverovatno. Čovek će se izvući da plati milijardu evra poreza i nikog se ne tiče, ali neko bi da ide na barikade, sluša kako lupetaju celebrities, a niko se ne bavi suštinom.

Magla se spustila na egzistencijalne stvari, a nju nisu spustili jadni ljudi kojima smetaju homoseksualci. U stvari, njima ne smetaju homoseksualci, njima smeta nešto drugo, ali oni to ne znaju da prepoznaju, zato što su ih marketinške i PR agencije naučile da ovo treba da im smeta. A naučili su ih oni kojima je to bezbedno. Jer bi u suprotnom mržnja bila kanalisana ka njima, a ovako je ka glupostima.

Film parada je u bioskopima od 1. novembra (u bioskopu "Multipleks Kolosej"). Za svaki film bi ipak trebalo da važi pravilo: pogledaj, pa sudi. Drugačije je uvredljivo za sve!

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.