Roze zečevi

Niko se ne plaši ni roze zečeva ni zlih devojčica. Niko se ne plaši ni Ane Nedeljković. Niko se ne plaši ni Remonta – Nezavisne umetničke asocijacije. Niko se ne plaši ni ponedeljka, 26. maja 2008. godine. Niko se ne plaši ni publike koja je došla na izložbu da se ne plaši ni roze zečeva ni zlih devojčica. Niko se ne plaši ni da će više informacija naći na www.ananedeljkovic.com.

Niko se, izgleda, ne plaši čak ni da će otkriti ko je taj Niko. Ja znam ko je on. Niko je roze zec, bez mozga i praznog pogleda. Ali, da li je roze zec niko ili neko, niko nikada neće saznati, ili hoće, u stvari, skroz je nevažno. Ako je Neko, onda nije Niko, Ako je Niko, Niko može biti neko, znači Niko ne može biti niko - čak ni kad nema mozga, a pogled mu prazan, Niko je roze zec, a niko se ne plaši zečeva.

Ni zle devojčice nisu niko, a još manje se plaše zečeva, a posebno roze, na neki način, svoj način, zle devojčice čak i vole roze zečeve, pa čak uživaju u roze tragu koji za sobom ili iza sebe ostavljaju roze zečevi. Zle devojčice jesu/nisu niko, Niko nije nevideo zle devojčice, i on ne zna da ih zna... ili obrnuto... znam da je nešto... ali ne znam da li je ikome važno šta.

Zla devojčica se šminka, zla devojčica igra igricu na kompu, i to dve odjednom. Zla devojčica se igra u mračnoj zloj laboratoriji kreiranja. Zla devojčica je smislila - kreirala roze zečeve i stavila ih u kaveze, u formalin... A pravo je pitanje zašto je Ana kreirala zle devojčice koje su kreirale roze zečeve kojih se ne plaši niko? Da li ih se niko ne plaši zato što su tako glupi, pa se veći ja pitam da li prelaze crtu gluposti i postaju genijalni? 

Nije mi bila namera da vas ubedim i ubeđujem da niko ne treba da se ne plaši zečeva, pa ni roze, ali to nije bila namera ni zlim devojčicama, pa opet, pitam se da li je strah osnovan ili ne? Jer, što su roze zečevi gluplji, to su zle devojčice manje uplašene i obrnuto, uvek i obrnuto.

Idem da popijem "koka-kolu", nisam se uplašio zečeva, već su mi se usta osušila od pričanja, mozak ispraznio od umnog naprezanja i vidim da polako, ali sigurno postajem roze zec. Ako uspem da nađem izlaz iz galerije, vidimo se na Nekoj sledećoj Aninoj izložbi (a baš dobro pratimo njen rad). Ja ću biti onaj roze zec pritupastog praznog pogleda i niko me se nikada neće plašiti. U šta god da me Ana pretvori - kreira.

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Sanja Knežević