Lord Of The Dance

Gledali smo ih na snimcima, divili se onome što rade i čekali da prava, autentična ekipa ovih igrača dođe i kod nas. Jer "oni koji su bili prošli put, nisu baš..." I došli su!

Beogradska arena uspela je da dovede plesnu trupu koja bez ikakvih problema rasprodaje nastupe širom sveta i može da se pohvali time da je bila u 60 zemalja, da ih je videlo više od 50 miliona ljudi... Najpoznatiji svetski plesni ansambl "Lord Of The Dance" videlo je napokon i petnaestak hiljada ljudi u Beogradu.

Organizatori su ovaj spektakl opisivali kao "događaj za celu porodicu", a da su bili u pravu mogli ste da zaključite već pri samom dolasku u Arenu. Parovi, porodice s decom, mlađi i stariji, gurkali su se ispred severnog ulaza, očekujući neverovatno veče. Malo je onih koji su kasnije izašli nezadovoljni.

Još od "Riverdensa", u kome je Majkl Fletli učestvovao od 1994. godine, irski folklor u ovom specifičnom obliku "zarazio" je svet. Fletli je dve godine kasnije napustio trupu i stvorio sopstveni šou, koji je u skoro 12 godina postojanja postao vodeći plesni spektakl. Da li je razlog dobra koreografija, muzika, priča ili sve to zajedno, uopšte nije važno kada jednom postanete deo njihove magije.

"Lord of the Dance" nije koncert, niti predstava, a ne može se svrstati ni u balet. To je bajka... A opet, članovi ovog ansambla pevaju, sviraju, plešu i glume, i to više nego dobro! Videli smo "trupu 1", zaduženu za Evropu i Aziju, "trupa 2" je na turneji na drugom delu sveta. Majkl Fletli, iako je idejni tvorac cele priče, producent i direktor, nije bio tu - trenutno igra u svom najnovijem šou "Celtic Tiger".

Svetla se gase, "Little Spirit" s frulom izlazi na binu, igra i započinje priču sa "Cry of the Celts", a stotine ljudi još uvek pokušava da nađe svoje mesto; izgleda da nismo navikli da bilo šta počinje na vreme... Kada su na binu izašli i ostali igrači, salom se prolomio aplauz - to su svi čekali. Nastup pun energije, emocije i zaraznog ritma mogao je da počne.

Od prvog momenta osetite neverovatnu energiju koja dolazi s bine. Specifična pokretačka snaga irskog folklora, izmešana s najtananijim emocijama i naglašena interesantnim kostimima, svetlima i neverovatnom prezentacijom plesača. Za tili čas vas uvuku u svoju igru i, hteli ne hteli, sanjate s njima i osećate život u punoj snazi. "Erin the Goddess" vodi vas kroz šume u kojima vrlo verovatno žive vile... ili se bar tako osećate slušajući glas pevačice koja je sama na bini, dok joj se ne pridruže igračice koje plešu "Celtic Dream".

"(old_image)Little Spirit" vas zapravo vodi kroz vreme, jer želi da pomogne Gospodaru Plesa (Lord of the Dance) da zaštiti svoj narod od Gospodara Tame (Don Dorha). Bezvremenu priču o borbi između dobra i zla Majkl Fletli je osmislio na jedini način na koji je umeo – kroz pokret i muziku. Vi možete da znate i pratite priču, a možete jednostavno da se opustite, uživate u ovom besprekornom nastupu, prepušteni njihovom raskošnom talentu. I da ga nagradite aplauzom, kao što je beogradska publika nagradila "ratnike" u numeri "The Warriors", zatim i samu vatrenu "Gipsy", pa i dve sjajne violinistkinje u "Strings of Fire".

Zatim su dame ponovo izašle zajedno za "Breakout", pa opet momci za "Warlords", izmamivši od publike ovacije i oduševljenje. Besprekorno stepovanje, energija u svakom pokretu, savršeno osmišljenom i uvežbanom, i sve to bez muzike... "Erin the Goddess" ponovo, da svojim anđeoskim glasom smiri publiku pred finale prvog čina, kada su svi igrači zajedno na bini odigrali "The Lord of the Dance".

Usledila je pauza od 20 minuta, i komentari na hodniku da "nije to – to" i da nisu to "ovi ili oni" članovi ansambla koje su viđali na televiziji, da je bina skromnija nego što su očekivali... Ali ipak je bilo više osmeha i pozitivnih komentara, i svi su se sa zadovoljstvom vratili u salu da sačekaju razrešenje ove neobične bajke.

Početak drugog čina, opet uz "Little Spirit" i zvezdano nebo... "Dangerous Game"... Smenjivali su se igrači na bini, solo i u grupama, borili su se Gospodar Tame i Gospodar Plesa kroz "Hell's Kitchen", "Fiery Nights", "The Lament", "Siamsa", "Our Wedding Day", "Stolen Kiss", "Nightmare", "The Duel"... Publika je širom otvorenih očiju i zagrejanih dlanova pratila svaki njihov pokret do vrhunca i pobede... "Victory", kao savršen kraj jedne bajke i konačan udarac za Don Dorha. Za kraj - opet svi zajedno na bini, uz "Planet Ireland".

Publika je bila na nogama, a Gospodar Plesa je s osmehom na licu podržavao aplauze, slao poljupce i bez reči predstavljao članove ansambla. Ovacije koje su doživeli u potpunosti su zaslužene. I bis je bio očekivan. Sada već potpuno opušteni, kao pobednici priče koju su nam otplesali, igrali su tek da zadovolje publiku, željnu upijanja njihovog talenta i da se zahvale za podršku. Poklonili su se, u Arenu je otplovio još jedan iskreni "poljubac" i jedno bezvučno "Thank you!", koje smo pročitali "Gospodaru" sa usana.

Igra puna života, energije i emocije. Predstava koju, sasvim zasluženo, nazivaju čudom modernog sveta. Možda baš zbog toga što posle "Lord of the Dance" izađete na ulice tog istog sveta punog srca.

Foto: Sanja Knežević