fbpx

Muzika je lek

Muziku slušamo kada smo sami, ili u društvu. Tužni, ili srećni, u putu, u gradskom prevozu... Neki dok rade, drugi dok uče, treći dok se odmaraju. Bez muzike nema noćnog provoda, proslava, energije, inspiracije... Muzika nije samo zabava, muzika može biti, pre svega, lek.


Svaka ćelija sluša muziku

Kako doktorka Milica Stojanović piše u svojoj knjizi "ABC zdravlja i zdrave ishrane": Dokazano je da svaka ćelija "sluša" muziku. Mogu sasvim da se zapuše uši, da se pusti muzika i doći će automatski do opuštanja mišića i smirenja. Jezgra naših ćelija su kao elektromagnetske antene, koje odgovaraju na elektromagnetske signale koji dolaze od nas.
Kažu da krave vole da slušaju muziku, onda daju više mleka. Svaka ima svoje omiljene kompozitore. I biljke reaguju na muziku
.

Mnogi medicinski stručnjaci smatraju da muzika čini čuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utiče na poboljšanje raspoloženja i stimuliše pozitivne emocije.

Praksa terapije muzikom uvedena je kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje vezano za slušanje muzike kod ranjenih tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja.

- Muzikoterapijska radionica najčešće se zamišlja kao slušanje i opuštanje uz klasičnu muziku. Međutim, retko se koristi samo slušanje muzike, a češće pevanje ili sviranje. Nema određene muzike, a koriste se svi muzički žanrovi, kao i instrumenti - za portal Nadlanu.com kaže Ranka Radulović, psihijatar, psihoterapeut i muzikoterapeut.

Za kreativnost i duhovni razvoj

Muzikoterapija je psihoterapijska tehnika koju primenjuje edukovani muzikoterapeut, a u dijagnostičke i terapijske svrhe koristi zvuk, koji može, ali i ne mora biti muzika. Muzikoterapija se može primenjivati i kod zdravih, kako bi se povećala kreativnost, kao i podsticao psihološki i duhovni razvoj.

Treba znati da slušanje muzike u dokolici, u okviru radne okupacione terapije ili kao ambijentalne muzike u bolnicama, ordinaciji i čekaonicama nije muzikoterapija.

Muzikoterapijske tehnike dele se na receptivne i aktivne. Kod receptivnih pacijent (klijent ili grupa) sluša odabrani muzički izvod koji pomaže da se postigne željeni psihološki efekat.

Kod aktivnih, terapeut i pacijent ostvaruju komunikaciju pomoću glasa ili instrumenta, u slučajevima gde je drugi način komunikacije otežan ili onemogućen (integrativna muzikoterapija i druge).

Dokazano je da je u mozgu više centara aktivno kad se muzika izvodi, nego kad se samo sluša. Zato što je mozak najaktivniji kod slušanja, pevanja, fantazije i izvođenja muzike...


Protiv fobija i bolesti

U psihijatriji se muzikoterapija koristi kod raznih poremećaja – fobija, depresivnosti, prilagođavanja, seksualnih i opsesivno-kompulzivnih poremećaja, alkoholizma, narkomanije i drugih poremećaja zavisnosti. U defektologiji muzikoterapija takođe ima široku primenu. U rehabilitaciji cerebralne paralize, slepih, gluvih, autističnih, pervazivnih, oligofrenih, poremećaja glasa i govora.

- Muzika je samo alat, a muzikoterapijska tehnika i muzikoterapeut su oni koji pomažu. Koju ćemo tehniku primeniti zavisi od osobe, razloga zbog kojeg je došla i njenih ličnih kapaciteta i sklonosti - odgovara Ranka Radulović na pitanje na koji način muzika pomaže prevazilaženje raznih poremećaja. Takođe, ne postoji univerzalna muzika za određenu grupu, kao što je, na primer, muzika za trudnice koja se može kupiti u apotekama. Muzika zavisi isključivo od pojedinca.

Početke muzikoterapije srećemo u učenjima antičkih škola, biblijskim izvorima, šamanskim ritualima, teološkoj literaturi. Muzikoterapija je bila prisutna u svim kulturama, tokom čitave istorije ljudske civilizacije, sve do sada. Od samog početka, pratila je razvoj medicine i psihijatrije. Kao naučna disciplina počinje da se razvija tokom 20. veka, a posebnu ekspanziju doživljava u drugoj polovini prošlog stoleća.


Od začeća do poslednjeg daha

Muzikoterapija je skup različitih metoda, neverbalnih i verbalnih, koje u sebe uključuju drevna i savremenena znanja i veštine u upotrebi glasa, tela i instrumenata, ali i elektronske i kompjuterske tehnologije. Primenjuje se kod bolesnih i zdravih, od prvog trenutka začeća do poslednjeg daha. Kabineti za muzikoterapiju formiraju se u zdravstvenim centrima i ordinacijama, u savetovalištima, u školama i obdaništima, u ustanovama socijalnog zbrinjavanja - domovima za decu, odrasle i stare, u zatvorima, pri crkvi, rehabilitacionim i rekretivnim centrima, u lokalnoj zajednici.

Kod nas počinje da se primenjuje 1998. godine, u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Naučno je dokazano da muzički trening pozitivno utiče na našu psihu.

- Corpus callosum je deo mozga koji vezuje dve hemisfere, levu analitičku i desnu, koja je telesna - emocionalna. U stanju traume i pri retraumatizaciji dolazi do diskonektivnosti (nepovezanosti) tih hemisfera. Rani muzički trening koristan je jer je dokazano da se u tom slučaju povećava prednji deo corpus callosum, tj. njegovi spovodni kapaciteti. To je pokazala studija na jednojajnim blizancima, od kojih je jedan imao rani muzički trening, a drugi nije - objašnjava Ranka Radulović.

Preporučljivo je da žene u toku trudnoće pevaju svojim bebama, jer dete i prenatalno prima zvukove i melodije i reaguje na zvučnu stimulaciju.

Kako izgleda muzikoterapijska radionica?

- Muzikoterapijske radionice koje vodim su tematske, edukativno-iskustvenog karaktera. Sadržajno se odnose na upoznavanje s određenim muzikoterapijskim tehnikama ili uvežbavanje određenih muzikoterapijskih intervencija. Prilagođene su bazičnom predznanju ili specifičnim potrebama polaznika. Odgovarajuće su za malu grupu (šest do osam članova) ili veliku grupu polaznika (16-20). Nije potrebna prethodna muzička edukacija da bi se učestvovalo u radionicama. Polaznici radionica mogu biti svih starosnih grupa.

Jedna od tematskih muzikoterapijskih radionica koju će voditi Ranka Radulović krenuće u maju - 31. 5. i 1. 6. - i junu - 28. 6. i 29. 6, pod nazivom "Šta treba da znate o žalosti".

Namenjena je pojedincima koji su doživeli gubitak bilo koje vrste (važne osobe, zdravlja, posla, ljubavi, imovine, zemlje, ideje) ili profesionalcima koji rade s takvom populacijom klijenata.

Radionica polaznicima daje bazična znanja iz terapije žalosti; izučavaju se karakteristike žalosti kao normalnog procesa, kao i patološki oblici žalosti. Radionica omogućava da se svako "sagleda" u odnosu na svoje ranije gubitke, a omogućava da se spreče ili na vreme dijagnostikuju komplikovane reakcije žalosti, što pomaže prevenciji nastanka kasnijih psihijatrijskih i psihosomatskih poremećaja. Profesionalci koji rade s takvom populacijom klijenata ovakvom obukom povećavaju radnu efikasnost i sprečavaju sindrom izgaranja kod sebe i svojih saradnika.

Pozitivno dejstvo muzike potvrđuje i primer Memorijalne bolnice "Moristaun", u kojoj harfistkinja Aliks Vajs svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca. Svakog dana Vajsova svira po dva sata pacijentima koji su u različitim stanjima svesti, dok medicinske sestre pomno kontrolišu pacijente koji se bude iz anestezije.

Muzikoterapeuti moraju biti izuzetno muzički obrazovani i svestrani kad su u pitanju žanrovi, i u tom smislu čuveni bostonski koledž Berkli vodi jedan od najvećih programa za obrazovanje muzikoterapeuta u Americi. Kod nas najveću zainteresovanost za vođenje muzikoterapijskih radionica pokazuju defektolozi, a čitava priča oko razvoja muzikoterapije još je u povoju. Klijenti, alat, sredstva, trening, pacijenti... samo su neki od politički korektnih izraza za jednostavno – bolji život uz pomoć muzike i stihova.

Nada Veljković

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.