Snovidno, eterično, fantazmagorično...
Vremeplovom kroz prolaz Milunovićevog umetničko-istorijskog koridora, nasleđenog od Vizantije i Tarnera, ukorenjenog u Maljeviću i snovidnu, eteričnu, fantazmagoričnu čistu umetnost.
Nikola - Kolja Milunović predstavio se brojnoj beogradskoj publici izložbom crteža i skulptura u utorak, 3. juna u Haos galeriji u Beogradu.
Vajar Nikola - Kolja Milunović je autor mnogih dekorativnih kompozicija, zidnih aplikacija u metalu, arhitektonsko-urbanističkih rešenja i spomenika. Učestvovao je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, redovan je član ULUS-a. Aktivno se bavi skulpturom u slobodnom prostoru, a poseban doprinos dao je u radu na organizaciji izložbi skulpture u slobodnom prostoru u okviru akcija ULUS-a. Profesor je vajarstva na Megatrend univerzitetu.
Izložbu je otvorio predsednik ULUS-a Saša Pančić. Shvativši koliko je teško rečima iskazati likovnu poetiku umetnika i sve specifičnosti njegovog dela, Saša Pančić je kao uvodne reči iskoristio tekst autora, zapisan na olovnoj ploči. Umetnik kaže kako sad ima 73 godine i kako, eto, nešto malo skromno zna o umetnosti, sa 90 godina će njegovo delo već biti zrelo, sa 100 godina će moći da nacrta sve što poželi i zamisli, a tek sa 110 godina će njegova umetnost biti živa...
"Iskrenost sinteze nasleđenog u stvaralačkom postupku, neposrednost poretka od tradicionalnih do 'modernih' vrednosti u procesu nastajanja radova izvedenih od osnovnih likovnih elemenata - sloboda i lakoća poteza, prozračnost i snaga kolorita i jednostavnih predmeta - produkta civilizacijskog razvoja, koje vreme objedinjuje sivilom prašine, a koji imaju svoju likovnost, lepotu, pa i funkcionalnost sada su dobili novi i drugi smisao, koji postaje svevremen i ostaje vanvremen u meri u kojoj prava umetnost to uvek i jeste.“
Ovako bih nekako ja preveo ili slobodno interpretirao ono što sam pročitao i čuo o umetnosti Nikole - Kolje Milunovića, a on sam, a to je i ostavilo najveći utisak na mene, kaže o sebi: "Često razmišljam o velikom engleskom slikaru Tarneru. Eteričnost i čudesna misaonost njegovih akvarela, crteža, slika. Razmislite o tome da je to slikano 1840. godine! Poslednjih godina satima je sedeo na terasi na krovu svoje kuće, posmatrajući nebo i oblake. Slikanje oblaka."
Kao oblaci na nebu, slobodno u nekom svom poretku, crteži i skulpture u galeriji.
Lepo je biti na nebu u oblacima s Maljevičem, Tarnerom, Milunovićem...
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić