Rude na Kosovu vrede 1.000 milijardi dolara

"Avrupa minerals“, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva, nedavno je "sa zadovoljstvom objavila" da počinje bušenje u Kosovskoj Kamenici, u blizini Gnjilana, piše "Politika" u tesktu pod naslovom "Rat za kometsko rudno blago".

Početkom februara 2010. počeli su istraživanja i na četiri nalazišta srebra, olova i cinka oko Kosovske Mitrovice, pošto je to „evropski najproduktivniji region za olovo i cink“.

"Volstrit džornal" je letos objavio vest da je izaslanik svetskog finansijskog magnata Džordža Soroša prošle godine bio pet puta na Kosmetu u društvu albanskog milijardera Sahita Muje, s kojim Soroš hoće da eksploatiše kosmetski lignit, procenjen na vrednost veću od 300 milijardi dolara.

Ministarstvo energetike Republike Srbije procenilo je 2009. da je vrednost imovine države Srbije u sektoru elektroprivrede, protivpravno otete na Kosmetu, oko 1,5 milijardi dolara.

U Ministarstvu je Tanjugu tada rečeno da bi „vrednost tog bogatstva iznosila do 100 milijardi evra, kada se uzme u obzir perspektiva i iznos koji bi se dobio eksploatacijom i pretvaranjem tog energetskog bogatstva u električnu energiju, piše "Politika".

Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu da rezerve olova u „Trepči“ iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona; da su u rudniku "Grebnik", južno od Gline, dokazane rezerve 1,700.000 tona boksita. Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma. "Grebnik" bi, dakle, mogao da proizvede 425.000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15,000.000 tona, ali se procenjuje da su i mnogo veće.

U tekstu se navodi da je nedavno preminuli dr Mihailo Stanišić pisao o rudnim bogatstvima Kosmeta. Pominjao je i zlato, naftu i izvore vode, tvrdio da su ta bogatstva odvajkada skriveni uzrok nadmetanja za kosmetski prostor.

Prema rečima dr Stanišića, koji je imao pouzdana obaveštenja s raznih strana sveta, samo rezerve kosovskog lignita vrede oko 500 milijardi dolara. Tom podatku, zbog koga je kako naglašava pisac teksta Slobodan Kljakić, pre više od četiri godine nailazio na podsmehe, postepeno se približava i vrednost koju je procenio "Volstrit džornal".

Reviri olovno-cinkane rude su u "Starom trgu", "Ajvaliji", "Kišnici", ruda nikla je pronađena na Golešu, u "Glavici" i "Starom Čikatovu". U području Đakovice i Orahovca su ležišta hroma. Bakar i mangan se rasprostiru širom Prokletija. Ležišta magnezita su na Golešu, Strezovcu, u Dečanima i Dubocu, tvrdio je dr Stanišić. Prema njegovim rečima, privilegovani krugovi moći procenjuju vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora (sedam strategijskih ruda) na Kosmetu i do 1.000 milijardi američkih dolara.

"Lidijan internešnel" (do 2006. „Rio tinto“) otvorio je 4. novembra 2010. u Prištini svoj poslovni klub koji radi punom parom. Početkom 2008. su izvestili o tome da su u Orahovcu našli nalazište u kome je 1,87 grama zlata na tonu uzorka (u najboljem slučaju čak 7,97 grama po toni).

- Ovo je uzbudljivo, novo otkriće zlata u oblasti koja je prethodno bila poznata samo po svojim nikl-kobalt-bakar potencijalima - izjavio je Tim Koulin, predsednik korporacije.

Da li verujete da je Nato vodio rat na Kosovu i Metohiji samo zbog rudnika?

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.