fbpx

Kamatne stope omča oko vrata privrede

Industrijska proizvodnja u aprilu u odnosu na mart pala je četiri odsto, što se i moglo očekivati s obzirom na veliki broj neradnih dana, ali kada se iz računice isključi uticaj, kako to ekonomisti kažu, "sezonskog faktora", ona je opet u minusu. Istini za volju, taj minus je znatno manji − samo 0,4 odsto, ali je ipak minus. Na ovako nepovoljno kretanje proizvodnje u aprilu nema spora da je uticalo pooštravanje kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije, koje je dovelo do širenja nelikvidnosti. Upravo ovu ocenu potvrdila je i anketa Instituta za tržišna istraživanja među 200 srpskih privrednika, od kojih je čak 62 odsto istaklo da su uslovi dobijanja kredita u prvom tromesečju ove u odnosu na isto doba prošle godine − nepovoljniji, dok je 38 odsto preduzetnika ocenilo da su oni ostali nepromenjeni. Pri tom je nepodeljeno mišljenje onih koji su uočili ovo pogoršanje, da je "krivac" za to izrazito restriktivna kreditno-monetarna politika NBS. Za bezmalo polovinu, tačnije 46 odsto anketiranih, na pogoršanje uslova kreditiranja najviše je uticao rast kamatnih stopa. Ni rokovi otplate uzetih kredita nisu ostali nepromenjeni, pa je 35 odsto preduzetnika skrenulo pažnju da su rokovi otplate kredita pogoršani. 

Istovremeno je 18 odsto preduzetnika ukazalo i na činjenicu da su porasli i administrativni troškovi odobravanja kredita, tako da je sve to zajedno dovelo do poskupljenja celokupnih kreditnih aranžmana − ocenili su stručnjaci IZIT-a. Po oceni stručnjaka IZIT-a, otežani uslovi dobijanja i otplate kredita, kao i duži rokovi naplate potraživanja usled širenja nelikvidnosti i te kako otežavaju čak i tekuće poslovanje, a o ostvarivanju strateške razvojne politike, kojom bi se povećala konkurentnost domaće privrede, ne treba posebno ni govoriti. U ovako nepovoljnom poslovnom ambijentu, koji dodatno opterećuju i pojačane inflatorne tenzije, menadžmentu preduzeća veoma je teško da ostvaruje razvojne ciljeve i, ne bez razloga, čak strepe od otkazivanja pojedinih porudžbina, jer je zbog manjka obrtnih sredstava ugrožen kontinuitet poslovanja. 

U tom kontekstu stručnjaci IZIT-a su istakli potrebu vođenja osmišljene ekonomske politike, a to podrazumeva da "privatizacija ne bi smela da bude sama sebi cilj, nego naprotiv, sredstvo da se preko tog procesa postignu bolje privredne performanse Srbije". Ovu svoju ocenu stručnjaci IZIT-a slikovito opisuju i rečima da se "ne sme dozvoliti neodgovorna ekonomska politika, koja sindromom spržene zemlje preko previše liberalne ekonomije i neuspešne privatizacije ima za posledicu zatvaranje pojedinih preduzeća, koja su možda bili motori razvoja u pojedinim regionima Srbije".

("Pregled")

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.