The Tiger Lillies
Koncert. Predstava. Kabare. Interesantno. Smešno. Tragično. Bizarno. Emotivno. Sirovo. Veselo. Neobično… Sve je to, i još ponešto, veče sa grupom "Tiger Lillies".
Koliko ste puta imali priliku da koncert u Sava centru gledate sa bine? Pretpostavljam, vrlo retko, ako ne – nikad! Scena velike dvorane preuređena za intimnu, ušuškanu atmosferu, s vrlo svedenom scenografijom, u koju su "glavni likovi" savršeno uklopljeni. Falilo je malo više dima, poneka "noćna dama" i bar, i osećali biste se kao da slušate svirku u nekom zavučenom noćnom baru na koji je i Bog zaboravio.
Deo za publiku prepun, znalo se da ima mesta za najviše 800 ljudi, pa je sve bilo pretrpano. "Ovo bi trebalo da bude interesantno", bili su komentari u publici pre nego što je ova neobična trojka izašla na binu.
Lider benda Martin Žak očigledno je osoba koja je ovoj čudnovatoj priči dala dušu i taj specifični izraz, koji ih već godinama izdvaja na sceni. Samouki kastrato operski pevač, pijanista, harmonikaš, "tužni klovn", šoumen… Simpatičan i zastrašujući lik, u belo ofarbanog lica, koji je zahvaljući životu iznad bordela "pokupio" i u pesme pretočio tužne, tragične i bizarne sudbine gubitnika, prostitutki, makroa, narkomana…
Seo je najpre za klavir i hrapavim glasom zapevao "Death train goes down…" I tako su potekle priče o ubistvima, nasilju, nekim čudnim likovima, kakve je malo ko od nas u životu sretao. Menjao je stilove pevanja, instrumente, pokretima i pogledima igrao je predstavu, zasmejavao i iznenađivao publiku. "Glasnogovornik grešnika" anđeoskim glasom pevao je o životu na dnu.
Očigledno je ovaj čudak uspeo da nađe istomišljenike, jer su i bubnjar Adrijan Hjudž, kao i kontrabasista Adrijan Stout, imali svoje "momente".
"Moj život je drama… Hoću da spavam sa… mušicama! Ali sam prevelik…" Stvorile su se tu odmah dve igračke-mušice u rukama Adrijana Hjudža, pa i plastične "zujalice" koje proizvode adekvatan zvuk. Podrigivao je i ispuštao još "nezgodnih" zvukova zarad slikovitijeg doživljaja, bacao "izmet" u publiku i glumio da ga jede. Na kraju je svirao plastičnim čekićima i "uništavao" bubanj.
Adrijan Stout bio je najstaloženiji, ali se podjednako dobro uklapao u scenografiju. Odličan na kontrabasu, ali i veoma dobar na muzičkoj testeri, kada je trebalo propratiti emociju pesme o Lisi, prodavačici slatkiša…
"Kick the little baby down the stairs…", "Beat me till I blead…" - neke od tekstova nezgodno je i ponoviti. Od nezaustavljivog smeha do neverovatne tišine. Od gegova i veselih melodija za tapšanje i igru, do teških emotivnih vibracija, koje su strujale polumračnom binom Sava centra.
Toliko mračnih tema i toliko smeha, pitanja i fantastičnih reakcija u publici možda bi delovalo krajnje kontradiktorno nekome ko nikad nije slušao niti gledao "Tiger Lillies". Ali onima koji su bar jednom prisustvovali njihovom nastupu, sve se to savršeno uklapa u ovu zanimljivu priču.
Nije ni čudno što su, posle svega, srećnici koje je ova trojka sat i po vodila "od raja do pakla" hteli da čuju još, pa su ih aplauzima pozvali na bis i, kasnije, ispratili s bine.
Možete posle ovakvog koncerta izaći zbunjeni, oduševljeni, zamišljeni ili divno raspoloženi, ali sigurno ga nikada nećete zaboraviti.