Tri najveće zablude o prehladi
Retko ko “progura” zimu bez prehlade, virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Ona započinje bolom u grlu, nakon čega se javljaju dosadno curenje i zapušenost nosa, kijavica, kašalj, promuklost i glavobolja, a ponekad i povišena temperatura, piše sajt Bol.rs.
Ipak, u našem narodu su prisutne brojne zablude u vezi s prehladom. Na primer, roditelji često “maltretiraju” decu, terajući ih da se prekomerno utopljavaju, ne izlaze po hladnom vremenu ili ne jedu sladoled, sve u strahu od prehlade…
Šta je istina?
Jedna od čestih zabluda jeste da se prehlada javlja isključivo zimi i da hladnoća sama po sebi vodi njenom nastanku. Naravno, apsolutno je tačno da su prehlade znatno češće javljaju zimi nego tokom drugih godišnjih doba, ali temperatura nema direktne veze s tim!
Zimi ljudi znatno više borave u zatvorenom prostoru, mnogo više su orijentisani jedni na druge i tako intenzivnije međusobno “razmenjuju” mikroorganizme.
Osim toga, zimi je vazduh suv, posebno u prostorijama gde se greje, a dokazano je da se virisi u takvim uslovima brže šire. U redu, reći ćete, ali i u letnjem periodu je vazduh suv, što takođe pogoduje virusima. Prehlade su, ipak, znatno ređe tokom leta jer ljudi uglavnom borave na otvorenom prostoru i u redovnije provetravanim prostorijama.
Sladoled i hladna pića se ćesto okivljuju kao uzročnici prehlade. Tačno je da njihovim konzumiranjem može doći do osećaja nelagodnosti, grebanja i neke vrste blagog bola u grlu. To je, međutim, posledica sužavanja krvnih sudova pod dejstvom hladnoće, i to nije prehlada!
Sladoled i hladna pića ne izazivaju prehladu! Infekciju mogu izazvati samo virusi ili bakterije!
Promaja je fenomen koji se u našem narodu okrivljuje za mnoge bolesti, a ponajviše za prehladu. Činjenica je da promaja, koja podrazumeva strujanje vazduha, teoretski može povećati suvoću sluzokože gornjih disajnih puteva. To znači da se, pri dužem izlaganju promaji, mogu stvoriti uslovi koji pogoduju virusnoj infekciji.
Međutim, promaja omogućava i “zamenu” vazduha u zatvorenim prostorijama, što automatski smanjuje koncentraciju virusa i mogućnost zaraze!
Kada je prehlada u pitanju, korist od promaje mnogo je veća od eventualne štete!
U smislu prevencije, najvažnije je izbegavati kontakt sa osobama koje imaju simptome infekcije, kao i boravak u zatvorenim prostorijama sa više ljudi. Takođe, pošto se komplikacije prehlade javljaju kod gotovo svakog četvrtog deteta, preporučuje se vakcincija dece starije od šest meseci!
Lečenje prehlade podrazumeva mirovanje i unošenje dosta tečnosti (čajevi), eventualno i neki lek za sniženje temperature i umanjenje glavobolje. Navika naših ljudi da samostalno leče prehladu antibioticima je izuzetno pogrešna!
Prehlada je izazvana virusima, na koje antibiotici ne deluju!
Antibiotici se daju samo u slučajevima bakterijske superinfekcije, a o tome odluku donosi isključivo lekar! Samostalno uzimanje antibiotika dovodi do globalne pretnje po čovečanstvo, jer se njihovim bespotrebnim primenom stvaraju novi sojevi mikroorganizama, tzv. superbakterije, otporne na lekove.
Pročitajte 6 saveta za pravilnu primenu antibiotika.