fbpx

O strahu, ljubavi i mržnji - Andrić, Čehov, Dostojevski

Zašto nas ljudi lažu? Ili zašto mi lažemo? Zato što se plašimo da se pokažemo onakvim kakvi jesmo. Plašimo se svojih misli, želja, svoje slike o sebi. A strah je izvor sukoba, prvo u nama, onda sa drugima. Izvor mržnje.

Prvi puca onaj ko se više boji. Zato je prihvatenje sebe uslov stabilnosti i pomirenja sa svojim okruženjem. Ko može da se nosi sa sobom, lakše će prihvatiti druge.

Evo nekih mudrih misli Ive Andrića:

"Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podnijeti, u dobroj mjeri zavisi od nas."

"Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živjeti."

"Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete."

"Nisu svi ljudi tako hrđavi i kao što to hrđav čovek misli."

"Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i sretno proživljena nesreća."

"Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća."

" Mnogi postignu ono što su htjeli, a izgube sebe."

Čehov:

"Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja".

"Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti".

Dostojevski:

"Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao."

I, kad god ne znaš šta ćeš sa sobom, dobru knjigu potraži, u njima su mnoge istine. Prijatelji zauvek. Knjige nisu prevaziđene. One se ničim ne mogu nadoknaditi niti zameniti. Baš kao ni prijatelji, ni ljubav.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.