Youtube Video: Potresna ispovest kapetana Ponjigera

"Osamnaest godina nisam mogao da dobijem dete. Dobio sam sina i već tri godine stanujemo u 15 kvadrata. Otišao sam u selo da živim; majka me isakatila, jer je bolesna žena. Bio sam 10 dana u CZ-u, u Mitrovici, zato što je moja majka prijavila da sam ja nju maltretirao!"

Ovim rečima se, kroz suze, penzionisani kapetan Palko Ponjiger (51), obratio svojim kolegama na sastanku Udruženja vojnih beskućnika u junu ove godine, prenose beogradski mediji.

Pola godine kasnije, Ponjiger je sa suprugom Ilonkom i sinom skočio sa šestog sprata vojnog samačkog hotela u Batutovoj ulici u Beogradu. Dečak je srećom preživeo i juče je operisan.

Ponjiger je svoju ispovest, čiji se snimak pre tri dana pojavio na YouTubu, započeo biografijom. Kapetan prve klase u penziji. Otišao u invalidsku penziju 2001. godine, kada je operisao srce. Dobio smeštaj u samačkom hotelu "Zvezdara" 2003. godine, posle dve godine u penziji. Radio kao nastavnik u vojnim školama u Rajlovcu, Somboru i u Batajnici.

"Trenutno sam podneo zahtev za (beskamatni kredit od Ministarstva odbrane u iznosu od) 20.000 (evra). I uzeću tih 20.000! Samo da mi ih daju", rekao je uplakani Ponjiger u junu.

Ponjinger je, u svom očaju, smatrao i da je po nacionalnoj osnovi diskriminisan jer mu je supruga Hrvatica, on Slovak i da ih takve niko neće.

"Nigde nisam mogao da se priključim vojsci. Nijednoj! Jer me nisu želeli. A nisam pobegao. I nisam ratovao. Nego sam došao u prekomandu", rekao je tada rezignirani Ponjiger.

Na skupu vojnih beskućnika požalio se da od njega traže da vrati 500.000 dinara koje je dobijao na ime odvojenog života i uvećanih troškova stanovanja.

"Kome da vratim? Kome?!", upitao je Ponjiger kroz suze i odmahujući rukama, zahvalio se kolegama na pažnji i prekinuo ispovest, prenosi beogradska štampa.