Jazz Manouche Festival u "Ptici"

Krajem juna, već 25 godina, u idiličnom seocetu Samoa na Seni održava se festival posvećen legendarnom gitaristi Đangu Rejnaru. Velikan gitare, rodonačelnik originalnog stila kojim je Evropa suvereno odgovorila na američki džez, pred kraj života skrasio se u u Samoi, mestašcu svega 40 kilometara udaljenom od Pariza. Tu je i umro 1953. godine dok je pecao na Seni. U njegovu čast svake godine u Samou pohrle savremeni gitaristički giganti, nastavljači Đangove autentične muzičke zaostavštine i mnogobrojni ljubitelji „ciganskog džeza“. Ovogodišnji festival koji se održao od 26. do 29. juna privukao je neke od najsjajnijih predstavnika ovog stila među kojima je bio i Đangov unuk David Reinhardt, kao i velike zvezde poput Bireli Lagrene-a, Didier Lockwood-a, Christian Escoude-a, Pat Martina... Ovo svojevrsno muzičko hodočašće imalo je svoj odjek 29. juna u srcu Beograda, na Dorćolu, u prijatnoj, ušuškanoj bašti kluba „Ptica“. 

Nekoliko neospornih kvaliteta čine „Pticu“ vodećim beogradskim džez klubom, ali ono što daje dušu ovom mestu i jasno ga izdvaja od sličnih lokala u gradu svakako je vlasnik Mirko Jakovljević. Njegov zarazni entuzijazam i ljubav prema džezu u kombinaciji sa anti - kafedžijskim pristupom muzici, retka je, divljenja vredna kombinacija koja privlači publiku sa profilisanim ukusom.. „Ptičica“ je postala svojevrsni bastion urbane kulture, pravo utočište za džezere željne kreativnog izazova i slušaoce koji od muzike očekuju mnogo više od jeftine zabave. Mićun, zaljubljen u „ciganski džez“, osmislio je i od meraka organizovao u bašti svoga kluba šarmantnu repliku velikog festivala na Seni. Ovo je već drugi „Jazz Manouche Festival“ , nazvan po čuvenom nomadskom plemenu Cigana koje je ispisalo sjajne stranice u istoriji evropske džez muzike. Od kasnog popodneva do ponoći, uz roštilj i promociju „Jack Daniels“ viskija, u opuštenoj i domaćinskoj atmosferi za publiku su svirala dva benda kojima je Đango trajna inspiracija - beogradski trio Blue in Green“ i gosti iz Vršca, „Lala Trio“. 

Mada ime benda nagoveštava da je Majls Dejvis možda jasniji uzor, „Blue in Green“ (ovom prilikom nazvan „Manouch Trio“) predstavio se standardnim repertoarom karakterističnim za „gipsy jazz“. Gitaristi Saša Blagojević i Dragan Stefanović i Dejan Blagojević koji je svirao akustičnu bas gitaru pokazali su da im „manuš jezik“ nije stran. Tražeći svoj izraz u okvirima akustičnog gitarističkog tria, članovi benda nisu usko vezani za jedan stil i skloni su istraživanju muzike različitih senzibiliteta i autora kojima gitara nije bila instrument, poput Bila Evansa. Znalački omaž Đangu kojim su ovi momci zabavljali prisutne pokazao je ozbiljno poznavanje stila, repertoartoarom, zvukom i drajvom potpuno na visini zadatka. 

Veoma prijatno iznenađenjeza beogradsku publiku bio je i nastup „Lala Tria“ iz Vršca u sastavu: Milan Lepedat – solo gitara, Ivan Knežević – kontrabas i Zlatomir Putnik – prateća gitara. Ovaj bend koji postoji već tri godine uprkos nestimulativnoj sredini i nemogućnosti za češće žive nastupe, nesmanjenim entuzijazmom radi, u glavnom na autorskom materijalu. Gitarista Milan Lepedat poseduje zavidnu tehniku, izgrađenu na proušavanju svojih gitarskih uzora – Satrijanija, Van Halena i Rozenberga. Za nastup u „Ptici“ Vrščani su u đangovom maniru svirali i klasiku, poput „Turskog Marša“, ali i standarde kao što su " Nuages“ i „Caravan“. Želja im je da izdaju sopstveni album, ali za sada nema odgovora iz PGP RTS kome su ponudili svoj materijal. Iako bi ovakav bend mnogo lakše došao do publike u metropoli kao što je Beograd, možda bi mršava uteha talentovanim Vrščanima mogla biti činjenica da i njihove kolege iz prestonice podjednako teško nailaze na razumevanje izdavačkih kuća. Snimanje albuma je za većinu, čak veoma poznatih i dokazanih džezera još uvek mislena imenica.

Tekst: Ljiljana Sađil
Foto: Saša Čolić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.