N. E. R. D.

Najkrupnijim slovima na "rasporedu časova" za prvi dan EXIT festivala bilo je upisano ime baš ove grupe. N.E.R.D. su izazvali veliku pažnju domaće javnosti, kao jedno od najvećih imena moderne svetske muzičke scene koje će ove godine nastupiti na festivalu.

Bend koji definišu kao alternativni ili fank rok, s primesama hip hopa, soula i bluza, najavljen u punom sastavu, privukao je znatiželjne koji čak i nisu preterano upoznati s njihovim radom. Ali sudeći po reakcijama većeg dela publike, gorepomenute "definicije" nisu baš sasvim tačne.

Na velikim festivalima nije lako napraviti lajn-ap koji će odgovarati svima. Ali ponekad zaista čudno zvuči kombinacija gde posle simfo metal benda kakav je "Nightwish" potpuno zamenite "postavu" u publici na istom stejdžu i slušate, recimo, N.E.R.D... Između ta dva koncerta, kao i svake godine, bio je vatromet - znak da je festival i zvanično otvoren. Još dok su pogledi bili podignuti ka nebu, na binu je izašla trojka koju čine Farel Vilijams, Čed Hjugo i Šej Hejli, s pratećim bendom. Prolomio se gromoglasan aplauz, a N.E.R.D. su započeli nastup.

Izrazito energični, praćeni sasvim solidnim bendom koji je "gruvao" u pozadini, zaličili su na zvezde... Šarmantni Farel Vilijams, koji zaista može da se pohvali biografijom i kao solista i kao producent, mamio je osmehe ženskog dela publike, trudio se, kao i ostatak trija, da podigne i pokrene masu. I na momente mu je zaista i uspevalo.

Ne može da se kaže da je veliki procenat publike upoznat s novim albumom "Seeing Sounds", te se mnogo bolje reagovalo na neke starije hitove, s prethodna dva izdanja.

(old_image)Dva seta bubnjeva "pomerala su bubrege", bilo je tu i solaža na gitari, i "džeziranja", momenata kada su rok zvuci pokretali ljude, bend je zvučao sasvim dobro. Atmosfera u publici tokom koncerta bila je dobra, ali ne očekivano "fenomenalna". Ono što je možda zasmetalo jeste preveliki naglasak na repovanju, koje je na momente bilo i preglasno i potpuno nepotrebno, kada već iza sebe imate živi bend sa sasvim dovoljnom pokretačkom snagom za dobar koncert. Farel Vilijams je, kao osoba koja zaista dobro poznaje muziku, kvalitetan zvuk i zna potrebe publike, možda snosio i najveću odgovornost da ovaj nastup učini specijalnim. Ovaj put nije pokazao najviše od sebe, i to je velika šteta.

Možda to najbolje ilustruje komentar jedne obožavateljke: "Farel je baš smorio... Ali, sladak je."

S njima je na bini bilo nekoliko devojaka koje su igrale. Oni su se trudili da komuniciraju s publikom, uzvikivali "Serbia!!", pitali publiku kako se oseća... I možda su tu negde malo i preterali. Osim što su bar tri puta ponovili pitanje "da li razumete", kao da već nije bilo jasno da skoro svi prisutni znaju engleski, zahtev da se ponovi "sir, yes, Sir" zvučao je, bar jednom delu prisutnih, pomalo ponižavajuće, a kod nekolicine je izazvao i revolt.

Kraj nastupa doneo je i najveće oduševljenje. I najveći hit... Ali ne njihov! Svi su skočili kada se začuo karakterističan i zarazan rif iz pesme "Seven Nation Army" grupe "White Stripes"! Čak i kada su mahali publici i pozdravljali se s fanovima iz prvih redova, Mejn stejdžom su odjekivali tonovi ove pesme, koju su prisutni s radošću prihvatili.

Reakcije su na kraju bile različite, ali ne previše. Fanovi su bili srećni što su ih čuli, a slučajni prolaznici nisu se baš mnogo "uzbudili" zbog njihovog gostovanja. Šteta, jer ova ekipa može da ponudi mnogo više.

Više fotografija pogledajte ovde.