Pol Veler

Nosilac druge večeri festivala, bar kada je Mejn stejdž u pitanju, očekivano je bio jedan od najuticajnijih muzičara britanske scene - Pol Veler. Svojim imenom i dugogodišnjim radom to je i zaslužio, a nastupom je, bez sumnje, dokazao da još uvek poseduje potrebne kvalitete i dovoljno snage za dobre koncerte.

Nije bila prevelika gužva na prostoru ispred glavne bine. Ovaj pedesetogodišnjak, nažalost, nije u stanju da privuče pažnju većeg broja mlađe publike koja dolazi na festival. Doživljaj je bio za nešto starije poštovaoce njegovog rada, svesne njegovog značaja na svetskoj muzičkoj sceni. Zbog toga mi je više nego simpatično zvučao komentar jednog ozbiljnog slušaoca ove svirke: "Kada sam bio klinac, bio sam u fazonu 'kad porastem, hoću da budem kao Pol Veler'"

U minut tačan, izašao je sa bendom na binu i iste sekunde pokazao zbog čega je tu gde jeste. Jer, već kod prve pesme bilo je jasno da će svirka biti dobra i kvalitetna.

Izuzetno energičan, nekadašnji vođa legendarne grupe "The Jam" narednih sat i po iskusno je vodio publiku kroz svoju karijeru. Dobrim izborom i rasporedom pesama držao je ljude u dobrom raspoloženju sve vreme, ne čestim ali adekvatnim komentarima i gestovima i oštrom svirkom podizao atmosferu kada je trebalo, prelepim baladama unosio neophodnu emociju u nastup.

Bend je "pržio" sa bine i, iako se na početku učinilo da će publici trebati vremena da se pokrene, kako je svirka odmicala, tako je raspoloženje bivalo sve bolje i bolje.

Početak koncerta bio je posvećen numerama s novog albuma - "22 Dreams", koji je ovim koncertom i promovisao. Ali, reakcije su, očekivano, bile fantastične kad god bi zasvirao nešto iz ranijih dana.

"Kao dečko" se kretao po bini, svirao s elanom početnika i znanjem iskusnog muzičara. Menjao je gitare skoro posle svake pesme, zavisno od toga gde bi najbolje "legao" "gibson 335" ili "fender" ili... Posle nekog vremena prestanete da brojite. Osim toga što je pevač i kompozitor, Pol Veler je i multiinstrumentalista, pa nije bilo preveliko iznenađenje kada je sa gitare prešao na klavijature i odsvirao nekoliko pesama, među kojima i "Whishing On A Star", izdata kao singl 2004. Nakon toga i "Broken Stones", a onda je ustao i uzeo daire, čime je još više zagrejao atmosferu!

Vratio se gitari i u tom delu koncerta odsvirali su "Shadow Of The Sun" i "Invisible".

Svetla na bini bila su fantastična, publika sve bučnija, a bend precizan i dobar.

Kada se vratio klavijaturama, najveće oduševljenje izazvao je prelepom baladom i velikim hitom "You Do Something to Me", uz koji su pevali skoro svi prisutni.

Ostatak koncerta "odradili" su najenergičnije i najbolje! Malo rege prizvuka u "Wild Wood", zatim pojačavanje tenzije uz "Echoes" i nastavak uz "Come On" i "The Ethon Rifles". Za sam kraj - "Whirpool’s End". I zvučno i vizuelno, svirka je u tim momentima bila perfektna!

Po satnici, tu je negde došao trenutak da se završi njihov deo programa, i to je bilo to! Poklonili su se publici, i bez bisa, kao i svi bendovi na ovom EXIT-u, završili svoj nastup.

Vođa uspešnih bendova, zapažen solista, pank-rok i nju vejv legenda... Mnogo toga je Pol Veler. Najbitnije je, ipak, to što je muzičar koji vam može prirediti sjajnu svirku i poslati vas raspoložene dalje, u još jednu noć na Petrovaradinu...

Fotografije možete pogledati ovde.

Foto: Marko Risović