Pivo

Sigurno znate bar jednu od 101 pošalice “zašto je pivo bolje od žene”. Od piva raste stomak, ali i dobro raspoloženje! Stari Latini mudro kažu da je u vinu istina. Ima i onih koji misle da je u pivu sudbina. Mutna, gorka i… tako omamljujuća!

“Hladno pivo” naziv je jedne hrvatske grupe, tu su razni sajtovi posvećeni ovom napitku, kao što su cyber-pivo.co.yu i pivopija.rs. Nedavno je izdata knjiga “Priče o pivu”, u kojoj je glavni junak pivo, piće koje ume da pruži utehu, ali i da pokrene na akciju mladog, neprilagođenog pripovedača i likove iz njegovog okruženja.

Pivu su posvećeni i festivali, kao što je Beer fest koji nam ide u susret, (od 20. do 24. avgusta, na Ušću). U septembru je takmičenje “Zlatna krigla”, gde barmeni i konobari iz cele Srbije pred žirijem i publikom pokazuju svoje veštine u pripremi i posluženju piva.

Predrasuda je da pivo uglavnom piju oni s plićim džepom, i uglavnom muškarci. Pivo obožavaju i mnoge poznate ličnosti, kao što su: sportisti Boris Beker i Jirgen Klinsman, političari Roman Hercog i Helmut Kol, manekenke Eva Hercigova, Naomi Kembel i Kejt Mos, glumci Šon Koneri, Klint Istvud, Kevin Kostner i Bred Pit, pevač Tom Džons, pa čak i pripadnici plemstva – kraljica Elizabeta II i princ Čarls, princ Viljem Aleksander iz Danske – svi oni uživaju u krigli, čaši ili boci ovog “soka” posebne vrste.


Tečni hleb

Pivo je alkoholno piće koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je glavni deo napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma, i daje pivu sastojke ekstrakta od kojeg zavisi punoća ukusa i koncentracija osnovnog ekstrakta piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje, tokom kojeg šećer prelazi u alkohol i ugljen-dioksid.

Spada u slabija alkoholna pića, sa tri do 13 procenata alkohola. Pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, ali i najhranljiviji napitak, pa se s pravom smatra “tekućom hranom”. Bogato je vitaminom B, kao i belančevinama i mineralima. Energetska vrednost jednog litra standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti litra punomasnog mleka.
Tokom proizvodnje, prilikom fermentacije, neizostavan je i ugljen-dioksid, kako bi se onemogućilo da pivo dođe u kontakt s vazduhom, odnosno kiseonikom, što prouzrokuje kvarenje. Ugljen-dioksid je bakteriostatik koji to sprečava.

Pored toga, gas iz prirodnog izvora ugljen-dioksid pivari koriste i prilikom flaširanja, odnosno punjenja flaša, a pre zatvaranja, odnosno čepovanja boca. Punjenje je složen proces, a prvo se u flaši formira vakuum, da bi se posle toga uduvao i ugljen-dioksid. Nakon toga flaše se pune pivom, a ugljen-dioksid se potiskuje van.

I prilikom lagerovanja, ali i kao potisni gas pri točenju piva iz točilica u kafićima i restoranima koristi se ugljen-dioksid. Na taj način stvara se pena.

Većina pivopija kaže da ništa ne može da zameni ukus piva. Međutim, ima i onih koji mešaju pivo s “koka-kolom”, “sprajtom”, s nekim žestokim pićem, ali i voćnim sokom, pa se onda dobije pivo s ukusom borovnice, maline ili limuna.

Dry (draj), “suva” piva dolaze iz Japana i karakteristična su po visokoj prevrelosti i malom sadržaju zaostalog ekstrakta, čime se postižu pitkost i osvežavajući ukus i miris.

Ice beer (ajs bir), “ledeno pivo” pojavilo kao novo rešenje u Kanadi
početkom 80-ih godina. Naziv je dobilo po tome što se specijalnim postupkom hlađenja na – 40 stepeni dobija kristalno bistro pivo, ćilibarske boje, izuzetno pitko, punog ukusa i arome.

Pivo i reklame

Proizvođači piva trude se da poboljšaju ukus, ali i pakovanje, pa i kvalitet otvarača, dizajn boce itd. Primetno je da ukus piva, iako je bitan činilac, ponekad dolazi i na poslednje mesto po važnosti. Svaki proizvođač piva ima različite ciljne grupe. “Beck's” i “Tuborg” usmeravaju se na mlađu publiku, koja voli elektronsku muziku. Tako je Tuborg sponzor različitih muzičkih festivala i žurki.

“Jelen pivo” je, na primer, sponzor događaja na kojima preovlađuje gitarski i “živ” zvuk. MB je, s druge strane, sponzor popularnih emisija narodne i turbo folk muzike na jednoj telelviziji, itd. Muzički događaji često nose ime po pivu koje ih sponzoriše: “Jelen pivo live festival”, “Tuborg žurka”, “Tuborg Green Beat”, “Becksperience”…

Prozvođači piva mogu da zarade i do milijardu evra godišnje, što je bio slučaj s belgijaskom pivarom “InBev” 2007. Samo se u Srbiji dnevno popije 1,37 miliona litara piva, dok Kinezi postaju najveće svetske pivopije.

Pivo kroz istoriju

Prema iskopinama i zapisima, arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7.000 godina p. n. e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. Odavde se proizvodnja piva prenela u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. Egipćani su znali da prave pivo već 2.000 godina p. n. e, a Grci su, primajući civilizaciju od njih, naučili i veštinu proizvodnje piva. Za njima Rimljani, pa stari Germani i onda ostali evropski narodi. Tada su u pivo dodavali različite trave – pelin, lupin glog, šafran i druge, pa je bilo prilično kiselo. Primena hmelja predstavlja važno otkriće i čini osnovu savremene tehnologije piva. Hmelj se prvi put počeo koristiti u Novgorodskoj Rusiji.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu – Hamurabijevom zakoniku. Hamurabi, vavilonski kralj (1729 – 1686. p.n.e) naređuje: “Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.”

U zakonu još stoji da u pivnici žena može biti točiteljica, ali ne sme doći kao gošća. Žena koja bi došla u krčmu da u njoj pije bila bi kažnjena spaljivanjem.

Zna se da je tada pivo bilo jedna od svakidašnjih potreba – da bi se ugasila žeđ, a i njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci koji su radili u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra.

Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima, negde između šestog i sedmog veka. Kaluđeri su bili prvi koji su pivu pridodali hmelj – iz “medicinskih” razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Proglašeno je hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi moglo da se uključi u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Napici koji su preteča današnjeg piva proizvodili su se na sličan način kod svih drevnih plemena i naroda. Žitarice su se namakale u vodu, pri čemu se omotač zrna (plevica) delimično odvajao i zrna započinjala da klijaju. Nakon određenog vremena zrna su sušena, usitnjavana i ponovo mešana s vodom, kako bi se dobilo vlažno testo. Tu se dodavalo testo (maja) iz prethodne partije, koje se na odgovarajućoj temperaturi čuvalo do naredne upotrebe, kako bi kvasci ostali aktivni. Usled delovanja kvasaca i bakterija mlečnokiselinskog vrenja, zapremina testa je rasla uz razgradnju skroba i nastanak šećera. Ako se istovremeno proizvodio hleb, ovako naraslo testo mešano je s novom količinom usitnjenih žitarica (pšenice, ječma ili prosa), ostavljano da fermentiše izvesno vreme i nakon toga je pečeno.

Pivo kao lek

Češki stručnjaci vrše istraživanja na pivu koje bi ženama trebalo da smanji probleme sa spavanjem i simptome koji ih muče u periodu menopauze. Prema rečima direktora Istraživačkog instituta u Pragu Karela Kosara, radi se na proizvodnji niskokaloričnog piva s malim procentom alkohola i povećanom količinom fitoestrogena – biljnim oblikom estrogena, ženskog hormona čiji nivo opada kod žena u menopauzi.

Ginekolozi koji sarađuju s institutom podneli su izveštaj o dobrim rezultatima kliničkih ispitivanja tokom kojih su pratili uticaj tog “specijalnog” piva na 20 žena.

Manfred Vencel, stručnjak iz Graca, preporučuje pivo u muškom magazine “Matador”:

Ne samo da je zdravo već, ako ga piju umereno, neće se udebljati, a popraviće se i njihov ljubavni život. Pivo čak smanjuje rizik od moždanog udara, tvrdi ovaj profesor neurologije.

Da li pivo više povećava stomak ili inteligenciju – rezultati istraživanja su različiti. Ali nesumnjivo je da je ono skoro neizostavan element dobrog provoda i osveženja. A nekima i inspiracija.

Od ovolikog pisanja o pivu ožedneh, pa odoh da popijem jedno, jer i “žene znaju zašto”! Živeli!


Nada Veljković