Letonci ubedljivom većinom odbacili ruski kao drugi jezik
RIGA, 19. februara 2012. (Beta-AP) - Gradjani Letonije su na referendumu velikom većinom glasova odbacili predlog da ruski bude drugi zvanični jezik u toj bivšoj sovjetskoj republici, pokazuju prvi podaci.
Na 50 odsto prebrojanih glasova, oko 78 odsto birača izašli u subotu na referndum glasalo je protiv promene ustava koja bi omogućila da ruski bude drugi zvanični jezik.
Pripadnici manjina, od kojih je ruska najveća, i pre izjašnjavanja su priznali da praktično nemaju šanse za uspeh, ali su se nadali da će velikim brojem glasova "za" primorati vladu desnog centra da počne dijalog s nacionalnim manjinama koje 20 godina od sticanja nezavisnosti Letonije nisu uspele da imaju predstavnike u vladi.
Mnogi Letonci, koji ruski jezik smatraju jezikom bivših okupatora, ŠSR-a, referendum su smatrali pokušajem zadiranja u nezavisnost zemlje. Takodje postoji bojazan da Moskva nastoji da proširi uticaj preko manjine koja govori ruskim jezikom.
Prema aktuelnom zakonu, svako ko je došao u Letoniju za vreme Sovjetskog Saveza ili su mu roditelji tada došli, nema državljanstvo i mora proći ispit iz letonskog jezika da bi dobio status gradjanina.
Letonija ima oko dva miliona stanovnika, a oko 300.000 ljudi nema status gradjanina.