Doviđenja, Peking

Ložili smo se, pržili, kalkulisali, tugovali i veselili prethodne dve sedmice. Tri medalje u Pekingu… Pa, moglo je bolje, a i gore. Tako je to u sportu.

Od fascinantnog otvaranja, koje nikoga nije ostavilo ravnodušnim, preko prvog pravog žala za Jasninim (Šekarić) medaljama, na koje nas je bila navikla, do zlatno-srebrne Čavićeve, Noletovih suza, a onda bronze, i na kraju – do trećeg mesta za vaterpolo reprezentaciju. Svašta je tu još moglo biti… a i bilo je. Tuča, na primer, i to među našima. Pa, ako je posle jedne polomljene noge i povređene ruke epilog – bronzana za vaterpoliste, nacija je još dobro prošla. A Šapiću i Šefiku želimo brz oporavak u svakom smislu.


Pamtićemo

Neki će ovu Olimpijadu upamtiti po rekordima američkog plivača Majkla Felpsa, koji je osvojio osam zlatnih medalja i time nadmašio legendarnog plivača Marka Špica (sedam zlatnih). Za nas je jedno od tih osam zlata “oteto”, jer pripada Miloradu Čaviću. Ali šta reći moćnoj Americi, koja je i našem Čavi omogućila odlične uslove za trening, što je i rezultiralo medaljom. Pamtićemo, svakako.

Novak Đoković je ovog puta bio stvarno izjednačen s reketom broj jedan Rafaelom Nadalom i jedan nesrećan poen odvojio ga je od borbe za zlato. Ali sport je, ako je pravi, baš zato zlata vredan. U njemu naučiš da gubiš i dobijaš, i s tim da se nosiš. Novak Đoković to najbolje zna.

Junaci ovih Olimpijskih igara, osim po broju ukupno osvojenih medalja – Amerika i po broju zlatnih – Kina, svakako su atletičari s Jamajke. OI u Pekingu je obeležio Jamajčanin Usain Bolt, najbrži čovek na svetu. Dve zlatne medalje na 100 i 200 metara, uz dva svetska rekorda – 9,69 i 19,3 sekunde! I još jedno zlato u štafeti. Svetski rekord oborio je na svoj 22. rođendan i ceo stadion pevao mu je rođendansku pesmu. Spektakl za pamćenje.

Ali nije snažan utisak ostavio samo ovaj neobični sprinter, već svi trkači i trkačice s Jamajke, koji su na atletske staze uneli radost i lakoću. Gledajući ih kako obaraju rekorde, nikome u publici ni pred malim ekranima nije se grčilo lice, ni želudac, nismo strepeli kao kad smo, recimo, gledali devojke dok podižu tegove ili izvode akrobacije na gredi, parteru ili razboju.
.
“Mnogo je i za cirkus”, rekla je jedna koleginica, gledajući gimnastičarke. “Ma, ja bih to zabranila. Pa meni pred televizorom samo što oči ne iskoče od napora. Zašto to rade, pa to je nehumano?” Sport je, nažalost, u mnogo čemu prevazišao granice sportskog i humanog.


Medalje i rekordi

Ukupan skor izgleda ovako – na 29. Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu podeljene su 302 zlatne medalje, od kojih je svaka šesta pripala Kinezima. Oboreno je 40 svetskih i 120 olimpijskih rekorda u 38 sportova. Samo u plivanju oboren je 21 svetski rekord, a u sedam je učestvovao Majkl Felps.

Olimpijske igre u Pekingu takođe su i prve posle 1936. godine na kojima najviše zlatnih medalja nisu osvojili američki ili ruski, odnosno sportisti Sojvetskog Saveza.

Prvo mesto na tabeli ubedljivo je osvojila Kina sa 51 zlatnom medaljom, a sportisti te zemlje dobili su ukupno 100 medalja. Amerikanci su došli do 10 odličja više, ali “samo” 36 zlata. Treće mesto zauzima Rusija, a četvrto Velika Britanija.

Olimpijska reprezentacija Srbije zauzela je 62. mesto (od ukupno 204 zemalja učesnica) na konačnoj tabeli osvajača medalja. S jednom srebrnom i dve bronzane, Srbija je podelila 62. mesto s reprezentacijama Austrije i Republike Irske.

Od zemalja s prostora bivše Jugoslavije najbolji učinak ima Slovenija s pet medalja, od kojih jedna zlatna i po dve srebrne i bronzane. Isti broj osvojila je Hrvatska – dva srebrna i tri bronzana odličja.

Heroji, antiheroji i doping

Heroji ovih Olimpijskih igara su Holanđanin Marten van der Vejden, koji je pobedio leukemiju, a i sve rivale u maratonu na 10 kilometara, i Natali di Toat iz Južne Afrike, koja ima jednu nogu, a učestvovala je u plivačkom maratonu na 10 kilometara i osvojila 16. mesto.

Skandalozno se poneo kubanski takmičar u tekvondou Anhel Valodia Matos, koji je doživotno isključen iz sporta jer je tukao švedskog sudiju, nezadovoljan njegovom odlukom u meču za bronzu u teškoj kategoriji.

Nesportski se poneo i švedski rvač jermenskog porekla Ara Abrahamijan koji je, nezadovoljan suđenjem, na pod bacio bronzanu medalju odmah posle ceremonije proglašenja pobednika u rvanju grčko-rimskim stilom kategorije do 84 kilograma. Zbog toga je Međunarodni olimpijski komitet udaljio Abrahamijana sa Igara.

Zanimljivo je da je registrovano samo šest slučajeva dopinga među sportistima, ali i četiri među konjima.

Politička (ne)korektnost

Igre je zvanično zatvorio predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog, koji ih je nazvao “zaista izvanrednim”, ali ne i dosad najboljim. To nije mogao ili nije hteo da izgovori.

“Pokazali ste nam ujedinjujuću snagu sporta. Olimpijski duh živi u toplom zagrljaju rivala iz zemalja u konfliktu. Zadržite taj duh i kada se vratite kući”, rekao je Rog, misleći na zagrljaj Nine Salukavadze iz Gruzije i Ruskinje Natalije Paderino posle osvajanja zlatne, odnosno srebrne medalje u streljaštvu.

Ovo su bile najmasovnije Olimpijske igre svih vremena – učestvovalo je više od 10.000 sportista iz 204 zemlje. Težak domaći zadatak za London i sve buduće organizatore Olimpijskih igara.

Jasminka Kocijan

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.