Izraz vernosti ili komad nakita

Pričaju i hvale jedno drugo na sva usta, a problem često može da stvara jedan mali komad nakita zvani burma.

Izraz vernosti

Burma se smatra najstarijim obeležjem braka, a potiče iz starog Egipta u kojem je krug bio simbol večnosti, zalog za trajnu ljubav i zajednički život.

U našoj kulturi žene su te koje nose burmu, smatra se skoro nedoličnim da udata žena ne nosi burmu, dok se muškarcu sve prašta, pa se čak i misli, šta će njemu burma.

Mlađi parovi, ipak, imaju izgleda neka drugačija pravila igre, pa sve više muškaraca redovno nosi burmu, a za ženu prema nekim istraživanjima burma predstavlja izraz vernosti.

Prema nekim anketama, muškarci uopšte i nemaju neki određeni stav o nošenju burme. Za muškarce burma je samo komad nakita koji nose isključivo da bi udovoljili supruzi, koja želi da svima jasno stavi do znanja da je njen muž zauzet.

U vremenu kada ima sve više maski jasno je da komad nakita na ruci nije siguran znak ljubavi i odanosti, ali možda je način da pokažete ipak da vam je do nekoga stalo.

Industrija burme

U stara vremena prsten su nosile samo žene, koje su dobijale verenički prsten čime bi ceremonija prstenovanja bila završena, a imala je simboliku iskazivanja poverenja u ženu kojoj se daje takva vrednost na poklon.

Priča se da je krajem 19. veka je juvelirska industrija u Americi otpočela kampanju koja je podsticala mladence da razmenjuju burme na svom venčanju.

Posle perioda ratova i velike ekonomske krize iz 30-ih godina 20. veka razmena prstenja je postala uobičajena na skoro 80 odsti venčanja, za razliku od samo 15 odsto pre perioda svetske ekonomske krize.

Kako se nosi burma?

U nekim zemljama, prema tradiciji, burme se nose na levoj ruci. Prema starom verovanju, do četvrtog prsta na levoj ruci direktno iz srca dolazi vena ljubavi, latinski “vena amoris”. Zbog toga se burma stavlja baš na taj prst kako bi se održavala stalna zaljubljenost.

Postoji i manje romantično objašnjenje za nošenje burme na levoj ruci. Tako je mnogo praktičnije, kažu ljudi. Većina nas je desnoruka i pri svakodnevnim aktivnostima burma može da zasmeta, da se zakači, ošteti ili izgubi.

Od 13. veka, burma je deo hrišćanskih venčanja i ustalio se običaj da se nosi na domalom prstu. Tada se ustalio i običaj da ga nose oba pola, jer su ga do tada nosile samo žene.

Kod pravoslavaca, burma se nosi na desnoj ruci, dok se kod nekih naroda nosi i na levoj.

Običaj nošenja burme na desnoj ruci potiče od starih Rimljana. Levo prema tradiciji ima konotaciju nečeg što je nepovoljno, mračno, negativo, za razliku od desnog koje je označavalo pozitivne osobine.