2. septembar

31. p.n.e. – U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.

1666 – U požaru koji je četiri dana harao Londonom, vatrena stihija je gotovo uništila grad. Stradale su mnoge građevine među kojima i katedrala Svetog Pavla.

1752 – Na osnovu odluke britanskog parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen je Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.

1807 – Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen kako bi sprečila Napoleona Bonapartu (Bonaparte) da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.

1829 – Sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.

1838 – Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.

1866 – Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila, a Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke.

1872 – U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase osnovane 1864. u Londonu.

1898 – U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera (Horatio Kitćener) pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.

1910 – Umro je francuski slikar Anri Ruso, zvan “Carinik”, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo je cenjeno tek nakon njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.

1930 – Avionom “Znak pitanja” francuski piloti Diedon Kost (Diedonne Coste) i Moris Belont (Maurice Bellonte) završili su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.

1937 – Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten (Pierre, Coubertin), inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao je Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.

1945 – Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom.

1945 – Na palubi američkog ratnog broda “Misuri” u Tokijskom zalivu, Japanci su zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

1973 – Umro je britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin (John, Reuel Tolkien), autor trilogije “Gospodar prstenova” i romana “Hobit”.

1989 – Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata.

1996 – Vlada Filipina je potpisala mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.

1996 – Lideri tri opozicione partije – Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije “Zajedno” koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

2001 – Na Kipru je umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar (Cristian Barnard), koji je 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.