Drugo veče "Umbrije" u Beogradu

Manifestacija Umbria Jazz Balkanic Windows 2008 koja je od 29. do 30. avgusta održana po četvrti put u Beogradu, polako, ali sigurno, izbija u sam vrh kulturnih događanja u našem gradu. Sa respektabilnom etiketom najvećeg italijanskog džez festivala to ne bi trebalo da bude neko iznenađenje, ali iskustvo nas uči da se u našoj sredini mnoge proverene vrednosti i ideje rasplinu, pa čak i izvrnu u sopstvenu suprotnost. Na sreću, tim ljudi koji se prihvatio ovog posla ima onu neophodnu visprenost i kreativnu žicu da upakuje kvalitetnu muziku i prezentuje je kao doživljaj neodoljivog urbanog šmeka. Izbor amfiteatra ispred Muzeja 25. maj za koncertni prostor i pored neočekivano hladnog vremena, pravi je pogodak koji je ovogodišnjoj Umbriji pridodao na šarmu i ekskluzivnosti. Pa čak i mnogo više od toga! Napraviti džez festival na „svetom mestu“ Titove Jugoslavije i partijskog jednoumlja koje je početkom pedesetih godina prošlog veka anatemisalo džez kao „dekadentnu muziku imperijalističkog Zapada koja kvari socijalističku omladinu“, duhovit je potez organizatora i neoboriv dokaz istorijske ironije. Tik pred „Titovim nosom“ svirao se dobar džez pred nekom novom omladinom koja o takvim vremenima ima sasvim oskudna znanja. 

Iako je autorka ovog teksta odsustvovala sa otvaranja festivala (za koje je od kompetentnih ljudi dobila fantastične kritike) program druge večeri je potpuno kompenzovao propušteno. Scenu su podelili domaći Unit 5 i kvartet Dina Rubina iz Italije, oba benda u vodama modernog „main stream“-a i oba predvođena izuzetnim mladim trubačima. Svi znamo da muzika nije takmičenje, ali pažljivi slušalac nije mogao da se distancira od potrebe da upoređuje „goste“ i „domaće“ i da se suzdrži od blaženog osećanja zadovoljstva i ponosa. Bez navijačkih sklonosti, publika je mogla da se uveri da kvalitet naše džez scene zadovoljava najstrožije svetske kriterijume. Unit 5 ima sve kvalitete vrhunskog džez benda i samo jedan hendikep – dolazi iz Srbije! 

Nigde na svetu „džezerima“ nije lako, ali nebriga našeg društva za sopstvene talente je nečuvena. Dok je Dino Rubino u Beograd došao kao kulturni ambasador svoje zemlje sa zavidnim marketingom, naš Strahinja Banović nema tu sreću da iko stoji iza njega i prepušten je samo sebi i svojoj upornosti da istraje. Iako beogradski džez entuzijasti godinama prate razvitak ovog talentovanog mladića „od pelena“ do rasnog trubača i bend lidera, on je i dalje nepoznat široj javnosti, ali i onim odgovornim strukturama društva koji bi njegov veliki umetnički potencijal morali da prepoznaju, podrže i pametno iskoriste za kulturnu promociju Srbije. Ništa bolju sudbinu nemaju ni njegove starije kolege iz benda, već dokazani muzičari Ivan Aleksijević, Dušan Ivanišević i Milan Pavković koji su satisfakciju bili prinuđeni da pronalaze u skučenim okvirima domaće džez scene iako kvalitetom ne zaostaju za najizvikanijim imenima evropske džez muzike. 

Unit 5
je prštao energijom koju im je pridodao odlični ukrajinski alt saksofonista Maks Kočetov koji živi u Kragujevcu. Na autorskom materijalu, uglavnom iz pera Kočetova, ali i Aleksijevića i Banovića, bend je zvučao sigurno, moderno i relaksirano u temama i majstorskim solima, imponujući poznavanjem džez jezika i otvorenom interakcijom. Jednostavno rečeno, Strahinja i momci su prosto „razbili“! Takav vatromet energije, suvereno završen efektnom izvedbom Hargrovog „Public eye“-a, nije bio lagodan izazov za Rubina i njegove muzičare koji ganjaju sasvim drugačiji, mirniji izraz. 

Mladi Italijan, neosporno instrumentalista više naklonjen melodijskoj inventivnosti, zavaljen u stolicu poput Čet Bejkera, insistirao je na toplom zvuku svoje fligl horne i laganijim tempima, postepeno gradeći svoja sola bez poznatih „trubačkih efekata“. Namerno suzdržan u izrazu on polako osvaja publiku posebnom estetikom, uglavnom na poznatim standardima i autorskim kompozicijama koje su rađene po takvom šablonu da se slušaocu čini da je to već ranije čuo. Odlični trio funkcionalno prati njegove teme, trudeći se da podrži Rubinov “cool” emocionalni izraz, dok „pravo kuvanje“i zavidna interakcija nastaju kada se Rubino isključi. Iako manje efektno od Unit 5, Italijani su pružili izuzetan muzički doživljaj.

Uz čestitke organizatorima na odličnom zvuku i jakom programu, sa velikim nadama radujemo se Umbriji 09.

Tekst:  Ljiljana Sađil 
Foto:    El Gvojos

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.