Izvolite Vašu vizu

Čekajući u nekom od redova za vizu da bi putovala u jednu od evropskih zemalja, pomislila je kako bi je lakše naslikala nego što će je dobiti…

“Vize” Ivane Jakšić su slike, ulje na platnu, velikog formata, s temom pažljivo i minuciozno islikanih predstava visokoizestetiziranih ovih “malih grafika”, ali u stvarnom životu one predstavljaju veliku muku za “malog čoveka” koji želi da putuje. U Galeriji SULUJ, kao ispred neke strane ili evropske ili strane-evropske ambasade – veliki red za vize. I kao nekad, a ni sad nije bolje, možemo samo da ih gledamo i čekamo (vize – da ne bude zabune). Dobili smo vizu za izložbu u ponedeljak, 1. septembra 2008. u 19.00, a rok važnosti je do subote, 13. septembra 2008.

Jedno od osnovnih i prirodnih ljudskih prava čoveka je i sloboda kretanja. Traženje i dobijanje dozvole, prijavljivanje na listu za odobravanje, proveravanje i dodatni dokumenti, pa razne garancije i druge administrativne začkoljice i onda, ako imaš sreće, dokument s kojim to možeš, dozvolili su ti da odeš, to jest dođeš u neku zemlju ili negde, da odeš-dođeš više nije ni važno gde – jednostavno rečeno, negde gde si želeo da budeš. Jedna mala fina grafika i ti si “slobodan” kao što nikad nisi bio. A nisi ni morao da budeš neslobodan ali, tako je neko propisao, odlučio, dao sebi za pravo da raspolaže tvojom slobodom…

Ivana Jakšić se pobunila, ili još bolje, čak i lepše rečeno, vrisnula – vaše vize su male – suviše male i ja mogu da vam odobrim ogromne i najveće vize i s tim mojim dokumentima možete da putujete. I da vidite punopunopuno zemalja i da obiđete i vašu i moju rodbinu i prijatelje i da se zaljubite, i da vodite ljubav, i da jedeta razna i neobična jela. I da idete u galerije i muzeje, i da spavate i sanjate u nekim drugim gradovima, ako treba svaku noć u nekom drugao gradu ili čak državi, ili na livadi, ili u šumi pored jezera, ili na brdu, ili na planinama prekrivenim snegom, ili nasred okeana, ma… gde god želite.

Evo, ja Vam dajem vizu za slobodno putovanje odmah i pravu i pravovaljanu i pravnovaljanu (valjda se tako nekako kaže), i ne ljutim se što sam onomad onoliko čekala u redu za Vašu vizu i Vi ste se potrudili, lepa Vam je viza, baš lepa jedna viza, i baš-baš mi se mnogo svidela i moram priznati da me je inspirisala, ali ipak moram Vam iskreno priznati da mi neće biti žao kada je ukinete, kada je ne bude više, kada nestane. A ja ću Vam do tada rado naslikati još neku, ali samo zato što je lepa…

Izvolite Vašu vizu.

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović

   

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.