Skulpture koje prave crteže

U Arte galeriji otvorena je izložba Saše Pančića pod naslovom Skulpture koje prave crteže, mada, moglo bi se reći i – crteži koji prave skulpture. Ili – crteži i skulpture, ali i – slike. Sve to bez granica, bez ograničenja… Samo linija, površina, svetlo, boja…

Radovi su pod naslovima Ples – slika, Granice – crteži i Ogledalo – skulptura, i još kratki film pod nazivom Crna svetlost. Osim ovih radova u prvom delu galerije, na spratu je postavljen mali prodajni deo s crtežima i grafikama, a posetioci su na monitorima i uz pomoć projektora mogli da gledaju prezentaciju ranijih radova Saše Pančića, putem slajdova i video-radova.

Saša Pančić je visoko referentan umetnik raznovrsnog, specifičnog i neobičnog opusa. Njegovo poznavanje savremenih tokova, ali i celokupne istorije umetnosti, teoretski čvrsto utemeljuje njegovo delo u pravcu avangardnih poetika – koje se na jedan sasvim individualan način nastavljaju na najbolju tradiciju konstruktivizma, minimalizma i geometrijske apstrakcije. 

Divno veče za umetnost, sredina nedelje, treći dan septembra meseca, velika gužva u galeriji, ispred i u širem krugu oko nje. Puno poznatih, ej! Zdravo, zdravo, kako si, gde si bio na odmoru, lepo si pocrneo, odlična izložba, kad ćeš ti… ‘Ajde nešto da popijemo.

Saša Pančić kaže: – Težište jeste na jednom radu, ali ovog puta smo koncept galerije proširili na još nekoliko radova, da bismo što jasnije ukazali na kompleksnost ideje prostora, sposobnost linije i površine da se kreću kroz razne medije, a da se pri tome zadrži osnovni poetski karakter. Radovi koji se predstavljaju u prostoru čine jednu celinu, jednu ideju. Naime, crteži su skice za skulpture, koje su, opet, modeli nekim budućim skulpturama, koje bi se postavile u javnom prostoru ili u prirodnom pejzažu. 

Postavljanje skulptura znatno većih proporcija u otvorenom prostoru omogućilo bi posmatraču da se slobodno kreće oko i kroz njih. Posebno je interesantno da svaka ta skulptura uz pomoć sunca, od senki koje se prave, stvara crteže. Na taj način, u zavisnosti od godišnjeg doba ili doba dana, na tlu bi se uvek pojavljivali različiti crteži u vidu senki. Skulptura bi se tako vratila crtežu i početnoj ideji, a neko ko posmatra skulpture postao bi učesnik, odnosno deo prostora koji se kretanjem svetla neprekidno menja
.

Izložba je otvorena do 30. septembra i nemojte ući u oktobar neobogaćeni i neoplemenjeni crtežom u skulpturi, skulpturom u crtežu, crnim i belim svetlom i crtežom i površinom u slici, ali i bojom na crtežu i skulpturi. I sve, naravno, bez ikakvih ograničenja, sem ako slobodu ne shvatimo kao granicu, kao liniju koju smo povukli između dve površine i dali joj svetlo i boju…

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.