Mark Almond

Kada verujete čoveku na bini…

– Čudan prostor za koncert – komentarisali su mnogi ušavši, posle kraćeg čekanja, u foaje hotela zaustavljenog u prošlosti koliko i njegov naziv: “Jugoslavija”.

Nekoliko vrata delilo je publiku od paralelne, ne obavezno i lepše, realnosti – novog kazina.

Ašhen Ataljanc, Vukota i Iskra Brajović i mnogi drugi, svesni da je videti Marka Almonda uživo muzička poslastica koja se ne propušta, čini se da neuobičajenom izboru prostora nisu davali preteran značaj.

Ispostavilo se da su se svi bez predrasuda prepustili događaju. Nisu ni najmanje pogrešili, a “interesantan prostor”, kako ga je sam Mark Almond nazvao, “zahvalio” se tako što nije smetao odličnom vajbu između izvođača i publike. Mada je do momenta potpunog opuštanja bilo potrebno dosta vremena…

Pored većine sa VIP roze narukvicama (slučajan izbor boje?), koji su imali karte za sedenje na (kafanskim) stolicama u ograđenom delu, Almondov glas je zatreperio kroz nekoliko pesama. Nije lako “kupiti” ovu publiku, ali kada uspeš, onda dobijaš mnogo za uzvrat. 

Emocije i kabare

Da smo Marka Almonda, zvezdu nekadašnjeg sintpop dua “Soft Cell”, upoznali u većem prostoru, pa… ne bismo ga baš tako osetili! Što svakako ne znači da njegove emocije nemaju snage da putuju i publici brojnijoj od nekoliko stotina okupljenih u hotelu “Jugoslavija”.

Iskrenost svakog stiha, opojni glas i nagoveštaji kabaretskog u nastupu iznenadili su sve koji su očekivali koncert samo još jedne “bivše zvezde”, praćen iščekivanjem tih nekoliko hitova koji prodrmaju telo. Ali, Mark Almond je potvrdio da nije deo prošlosti. Nastup u Beogradu izmamio je osmehe užitka i onima koji ga se sećaju iz perioda benda “Soft Cell” ili čuvenog dueta sa Džinom Pitnijem (“Something’s Gotten Hold Of My Heart”), ali i mnogima koji su rođeni godinama kasnije.

Razlozi za to za mnoge su nedostižni: Almond i u 51. godini oseća puls publike, uživa u nastupu, svaku pesmu pretvara u mali performans, priču, predstavu, u kojoj su glavni likovi muzika, emocija i njegov fantastičan vokal.

I poslednje, a možda najbitnije: on apsolutno uživa u statusu dive na bini! Prisustvovali smo čak i “kupanju” laticama ruža koje su mu poklonile beogradske obožavateljke, zatim bacanju mikrofona i pevanju uz šetnju kroz publiku, a potom i pozivanju svih da dođu ispred bine i zaplešu. Ipak, uticaj godina i saobraćajne nezgode (od koje se sjajno oporavio) ostavljaju traga na energičnosti nastupa. 

Ako odeš…

Skromna mala bina, svega nekoliko metara udaljena od prvih redova, zasijala je kao pozornica. Možda pre svega zbog publike, koja je sjajno reagovala na svaku numeru koju su izveli Almond i uigran prateći bend.

Među brojnim hitovima iz njegovog solo perioda, obradama u koje je toliko uneo svoj fazon da ih može slobodno nazvati svojim pesmama, kao i sećanjima na “Soft Cell” fazu, publika je bez daha slušala “A Lover Spurned”, “The Days of Pearly Spencer”, “Tragedy”, “If You Go Away”, “The Idol”, kao i nezaboravnu “Something’s Gotten Hold Of My Heart”. Naravno, niko nije izdržao na stolici ni nekoliko prvih taktova čuvene obrade “Tainted Love”, za koju se retko ko seća da je u originalu izvodi Glorija Džons. 

A dok nastaju ovi redovi, svaka “soft cell” tela iznova preživljava pesmu “If You Go Away”, gledajući Almondov nastup s početka godine u Barseloni.


Isti takav stajling i nastup imao je i u Beogradu. OK, možda smo očekivali više od crnog odela, ešarpe i famoznog belog pudera… Ali, dobili smo rokabili klavijaturistu, gitaristu sa frizurom iz A-HA perioda, glas koji nikada neće biti pase i nastup kome je manjak spektakularanosti nadoknadila iskrenost. I sve to za publiku, šarenu na sve moguće načine, koja razume mnogo. 

Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Sanja Knežević

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.