Tamna strana okeana

Nije li onda tamna strana okeana metafora za sve neprolivene suze? 
Miško Pavlović
 

Nova izlagačka sezona u novom izlagačkom prostoru galerije “Haos” počela je izložbom slika Zorana Vukovića “Tamna strana okeana”. U galeriji, ali i ispred nje, velika gužva – prijatelji, kolege, studenti, umetnici, ljubitelji umetnosti, istoričari umetnosti, kustosi, galeristi, novinari, fotografi… Lepo veče usred oktobra, ulepšano ovim, za kulturni život Beograda velikim događajem, a kako to uvek biva kad je Zoran u pitanju i kad je “Haos” u pitanju, puno finog razgovora i dobrog druženja, i tako sve do samog početka novembra. 

Četrnaest radova velikog formata rađenih kineskim tušem, četkama i čeličnim perom na pamučnom platnu. Na slikama-crtežima preovladava crna boja i sve njene nijanse i tonovi, i tek ponegde na “periferiji dalekih horizonata”, “uokvireno zelenom tek u naznakama”, “zaokruženo, ili kako se već kaže kad je pravougaonik u pitanju”, ideja o optimizmu… 

Izložbu su otvorili Borka Božović, kustos i direktor galerije “Haos”, Dragan Babić, književnik i publicista i Miško Pavlović, slikar i profesor, koji je napisao tekst za katalog u vidu likovnog osvrta, a i sam autor je u svom duhu prozborio poneku. 

Dragan Babić se bavio istorijom demistifikacije umetnosti i stvaralačkog procesa, koja je neminovno dovela do krajnje pozitivnog procesa, u kome neki novi istoričari umetnosti i umetnici definišu ili stvaraju umetnička dela, a da za razumevanje i čitanje ideja i poruka sadržanih unutar tih dela nisu više nedokučiva tajna upućena posvećenima, već širenje slobode hrabrih glasnogovornika za dobrobit ljudskog roda. Po tom kriterijumu, u tu plejadu velikana spada i delo, a još više i sam Zoran Vuković. 

Umetnik vesele naravi, ali hrabar i odlučan, pri tom pun ljubavi i lepih reči, kakav jeste Zoran Vuković, čovek koji ima bezbroj prijatelja, kao da je svako na ovoj planeti, u stvari, njegov prijatelj. I publika koja to zna i oseća, jer to je jednostavno tako. 

Valjda oduvek, pa mu je i delo takvo. I bez obzira na to što želi da nas upozori na teške stvari kao što su stradanje prirode, nebriga o planeti, on i to radi na najbolji i svima prihvatljiv način. To je ono što je njegova prava vrednost i vrednost njegovog dela, u vremenu kada prave vrednosti polako gube smisao, 

Nekako mi pade na pamet da mi, u stvari, ostaje samo da izvadim stari šešir iz ormana i da ga u znak poštovanja uvek skinem kad se sretnem s ovim gospodinom. To je najmanje što mogu za početak. I da kažem jedno iskreno – bravo! 

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Sanja Knežević

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.