Za mene nema granica!

Bekhend, autogrami, forhend, snimanje, volej, diznajniranje, smeč, šoping, trening, pa humanitarni rad. Životni meč Jelene Janković buran je kao okršaj Rafaela Nadala i Rodžera Federera u pet setova. Uvek uzbudljiv, prepun prelepih poteza na svim terenima, ali uz mnogo više osmeha. Čak i kada loptica, retko, završi u autu.

Vodite veoma dinamičan život, kako uspevate da spojite lepo i korisno?
– Ljubav prema nečemu, dobra organizacija, pozitivna energija, cilj koji postavite ispred sebe, sve su to faktori koji utiču na to da stignete i postignete mnogo toga za samo jedan dan. Svaki moj dan je takav – šarolik, od rane zore do polaska na spavanje ispunjen raznim aktivnostima. Ono što ja uspem da uradim i završim u jednom danu mnogi ne uspevaju ni za jednu nedelju. Uvek mi je na prvom mestu da pružim maksimum u poslu kojim se bavim, ali nije tenis sve u životu. Ima i drugih stvari kojima bi čovek trebalo da se posveti, kada završi svoje radne zadatke. Veoma je bitno uspostaviti taj balans između poslovnih obaveza i života van tenisa, koji je moja najveća ljubav. Volim da se smejem, upoznajem gradove, a uvek imam snage za šoping, koji obožavam.

Da li je ideja da budete glumica samo mladalački hir?
– Hir definitivno nije. Pored tenisa, gluma je nešto što volim, nešto što bi me ispunilo u profesionalnom smislu, kada završim karijeru vezanu za beli sport. Već sam imala priliku da se oprobam u tom glumačkom svetu. U Holivudu je krajem 2007, u organizaciji Riboka, snimljen kraći film o meni, u kome sam glumila zajedno s jednom mladom holivudskom glumicom, Britani Snou. Režiseri su mi rekli da imam talenta, dobila sam i nekoliko ponuda za filmove, ali trenutno je tenis na prvom mestu. Ipak, nadam se da ću jednog dana imati priliku da se oprobam na velikom platnu. Veoma mi znači i podrška našeg i jednog od najboljih svetskih režisera Emira Kusturice, koji je takođe rekao da imam talenat za glumački poziv i da će u nekim od njegovih budućih filmova jedna od uloga biti rezervisana za mene. U toku je završetak dokumentarnog filma o meni, koji režira Tanja Brzaković, i nadamo se skoroj premijeri u Beogradu. Verujem da će se svima svideti.

Koliko vi, zaista, kreirate modele u Moni?
– Dizajniranje odeće je moj hobi, nešto što mnogo volim i čemu sam posvećena u pauzama između turnira, čak i tokom takmičenja, ako iskrsne neki slobodan trenutak. U saradnji s Monom uradila sam jednu kolekciju za devojke, ali i mlade poslovne žene. Kreirala sam jakne, torbe, majice, svečanu toaletu… U svemu tome mnogo mi pomaže i majka Snežana.

Kreirate, takođe, i haljine koje nosite na turnirima?
– Kreirala sam haljinu koju sam nosila na Olimpijskim igrama u Pekingu, kao i haljinu za ovogodišnji Ju-Es open. Oba modela su dobila pozitivne kritike, uradila sam ih u saradnji s kompanijom Ribok, čije sam zaštitno lice. Volim da moje haljine na terenu imaju dozu ženstvenosti i elegancije.

Šta je najlepše u tenisu, osim samog tenisa?
– Sudbina tenisera je da svake nedelje putuju iz grada u grad, iz zemlje u zemlju, da sate i sate provode u avionu… Mnogi kažu da im to s godinama teško pada, ali to kod mene nije slučaj. Najlepše u tenisu, pored samog tenisa, jesu upravo ta putovanja, upoznavanje raznih delova sveta, najvećih gradova na planeti, različitih kultura, znamenitosti, novih ljudi…

Kažu da među igračicama nema prijateljstva, zašto?
– Globalno gledajući nema, a glavni razlog je rivalstvo. Nije da nema druženja, ali prava prijateljstva su retka. Međutim, generalno gledajući, sve je stvar porodičnog vaspitanja. Imam nekoliko drugarica među teniserkama, veoma sam druželjubiva osoba, i te devojke, koje su u vrhu, nisu mi konkurencija, već motivacija da što više napredujem.

Kako izgleda jedan teniski dan kada ne igrate, a kako na turniru?
– Dan počinje dobrim, zdravim doručkom, posle kojeg sledi odlazak u klub, na trening koji vremenski traje u zavisnosti od toga da li je turnir u toku ili je nedelja pauze, u kojoj se samo trenira. Kod mene nema pravila, a dani su uvek ispunjeni, tako da ponekad ni sama ne znam kako uspem da u jednom danu završim toliko mnogo obaveza, koje se odnose na treninge, vreme posvećeno medijima, aktivnosti vezane za sponzore, humanitarni rad. Ručak, večera, odlazak u pozorište, na neki značajan događaj, parti, foto-šutinzi, modne revije… Teško je, zaista, opisati jedan teniski dan, kada je svaki priča za sebe, neponovljiv i jednako uzbudljiv. Inače, interesantno je da onog dana kad igram meč, moj trening traje samo 25-30 minuta.

Koji je najlepši grad odnosno zemlja koju ste posetili?
– Najlepši grad za mene je Rim, za njega me vežu neki od najlepših trenutaka u karijeri. Tu sam osvojila prvi internacionalni turnir kada sam imala 11 godina, u profi konkurenciji sam dva puta zaredom trijumfovala na turniru iz masters serije, dva puta su me proglasili “kraljicom Rima”. Rim, pored Beograda, zauzima posebno mesto u mom srcu. Od zemalja, imam više favorita, ali neka broj jedan, naravno pored Srbije, bude Španija. Izuzetno lepa zemlja, ljudi mentaliteta sličnog našem, gostoprimljivi, veseli, sa bogatom tradicijom. Mnogo toga ima da se vidi lepog, zaista znaju da vam posvete vreme i učine vam boravak u njihovoj zemlji izuzetnim, a volim i njihovu paelju!

Na čelu ste VTA liste, trenutno igrate možda najbolje u karijeri, u čemu je promena?
– Uživam u igri, uživam na terenu, rasterećena sam, jer sam zdrava. Konačno mogu da budem prava Džej Džej, zato su i rezultati tu. Mnogo radim da poboljšam sve segmente igre, već je to u velikoj meri vidljivo i tek će biti. Od početka saradnje s novim trenerom podigla sam igru na viši nivo. Servis, koji je uvek bio slabiji element, takođe je jači i precizniji. Zadovoljna sam kako sve teče i mislim da mogu još bolje i da ću i biti još bolja. 


Gren-slem proslava na Marakani
 

Očekujete li ponovo doček na balkonu Skupštine grada?
– Doček koji smo imali posle Rolan Garosa 2007. je poseban trenutak u mojoj karijeri, nešto što ću zauvek pamtiti. Moja želja je da gren-slem titulu proslavim na Marakani, uz muziku i sve ljude dobre volje. 


Mama Snežana o ćerkinoj popularnosti: Nismo svesni da je prva

Kako mama Snežana preživljava ćerkine mečeve, putovanja, popularnost?
– Prilično sam smirena žena. Pobede i porazi su deo teniske igre, a ono što je za mene najbitnije jeste podrška mojoj ćerki. Putovanja mi teško padaju, međutim, zbog toga što je Jelena izuzetno dete, nekako uspevam da to sve iskanališem. Verovali ili ne, mi, Jelenini roditelji, nismo svesni da je naše dete prvo na planeti. Nismo se uobrazili i dalje se družimo s istim ljudima kao i pre, ništa nismo promenili u životu, sasvim prirodno doživljavamo ovo što nam se trenutno događa. Mnogi ljudi su iznenađeni što nas slava i popularnost našeg deteta nisu promenili. Nimalo, i dalje čvrsto stojimo na zemlji! 


Svim srcem za Srbiju

Može li Srbija da osvoji FED kup?
– Da! Imamo kvalitet da se nađemo na tronu i uverena sam da ćemo kroz koju godinu i biti najbolji. Igrati za svoju zemlju je velika čast i obaveza, jer ne igraš samo za sebe, već za svoj narod, oči čitave nacije uprte su u tebe. Uvek sam pružala dobre partije u reprezentaciji, čak bolje nego kad igram na VTA turnirima, jer imam motiv više, igram za svoju zemlju i to se ne može ni sa čim meriti. Taj osećaj je jedan i neponovljiv!

(Večernje novosti)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.